Iako je broj jezika koji je nestao tokom postojanja ljudske vrste nepoznat, sada smo bar u stanju da ih na neki način sačuvamo od zaborava. Možemo da istražujemo i otkrivamo neobične, netaknute i nepoznate jezike koji sadrže uzbuđenje, mogućnost, kreativnost...
Kada je reč o jezicima, zna se da se u Evropi govori oko 100, u Sjedinjenim Američkim Državama preko 300, a u Africi gotovo 2000. I to je samo broj jezika koji se govori, ne uzimajući u obzir jezike koji izumiru ili su izumrli. Od domorodačkih do transponovanih, izgovorene reči ili proivedenog zvuka, jezik je veoma širok pojam. On je fluidan: ima svoj život, menja svoj oblik, preuzima reči iz drugih jezika, rađa se, menja, a ponekad i umire. Uprkos bogatoj jezičkoj kolekciji, na stotine jezika je ugroženo i izumrlo, u velikoj meri zbog globalizacije - što u mnogim drugim slučajevima nema uticaj na jezike, već je reč o ratovima, genocidima i nametanju jezika drugim kulturama. Doprinos ima i asimilacija. Ponekad želja ljudi da se jednostvano uklope vodi ka tome da zaborave svoj maternji jezik i usvoje onaj koji se govori u tom području.
Ipak postoji jedna mala usluga koju globalizacija čini za svet lingvistike i jezika. Otvara vrata novim prilikama i izazovima, u stanju smo da tražimo informacije i otkrivamo nove interesantne činjenice o jezicima. Iako je broj jezika koji je izumro tokom postojanja ljudske vrste nepoznat, sada smo bar u stanju da na neki način sačuvamo jezike od zaborava. Možemo da istražujemo i otkrivamo neobične, netaknute i nepoznate jezike koji sadrže uzbuđenje, mogućnost, kreativnost i više.
Silbo Gomero
Ovaj jezik se govori u La Gomeri na Kanarskim ostrvima. Kao maternji ga govori oko 22 hiljade ljudi. Na ovom ostrvu u blizini Španije, naseljenici su transformisali španski jezik tako da komuniciraju samo zvižducima. Ne postoje imenice, glagoli samoglasnici i slova. Na ovom ostrvcetu zvaničan jezik je španski, ali stanovnici su veoma ponosni na silbo gomero. Bio je na ivici izumiranja, ali su ga oživeli 90ih godina, a postao je obavezan predmet u školi na ostrvu 1999. godine. Takođe, pod zaštitom je UNESCO-a od 2009.
Ovaj ezik se koristi u komunikaciji preko velikih dolina i ravnica u ovom planinskom području. To je zato što se reči mešaju i menjaju svoj oblik na velikim udaljenostima. Setite se poslednjeg puta kada je neko pokušao da vam dovikne nešto sa velike razdaljine. Naša prva reakcija je uglavnom: „Šta?!“ ili „Molim?!“ jer se reči zbrkaju i stapaju. Međutim, zvižduk se može preneti sa savršenom tačnošću na razdaljinu od do 5 kilometara.
PROČITAJTE JOŠ... Specijalizacija u prevodilaštvu
U silbo gomeru, pet samoglasnika iz španskog jezika se zamenjuju sa dva tona: gde je „i“ najviši ton, a „o“ najdublji, dok ostali pripadaju sredini. Samoglasnici se predstavljaju padom sa viših tonova na niže, porastom sa nižih na više, pauzama, stabilnosti u visini i zvukom. Za one koji ne poznaju ovaj jezik, on zvuči kao melodija, dok za ljude La Gomere, svaki zvižduk ima značenje.
Rotokas
Govorno područje ovog jezika obuhvata deo Nove Gvineje koji se zove Bougainville i njime se služi oko 4 000 ljudi. Ovaj jezik se smatra za jedan od najjednostavnijih poznatih jezika na svetu. Jezik se sastoji samo od 12 slova i 11 fonema (npr. t i s su isti zvuk). Samoglasnici imaju dugu i kratku varijaciju, ali u govoru zapravo ne postoje zvučne razlike između ova dva. Ima tri dijalekta: centralni rotokas, aita rotokas i pipipaia.
Ono što je jedinstveno za ovaj jezik je to da se ne koriste nazalni zvukovi. Zanimljivo je da se koriste samo onda kada maternji govornici ismevaju strance koji pokušavaju da govore rotokas. „Ako niste sigurni kada koristimo nazalne tonove u našem govoru, pogledajte slovo „n“. Veoma je nazalno, a verovatno najočiglednije kada se prehladite, ali izgovorite ga odmah i zadržite glas. Trebalo bi da osećate vibraciju na „mostu“ vašeg nosa. Ova posebna forma govora nam je toliko strana da je i ne primetimo, i očigledno je da je ugradimo u jezik koji je uopšte ne koristi.“
Michif
Najrasprostranjeniji je u Sjedinjenim Američkim Državama i u Kanadi. Govori ga manje od 1000 ljudi i smatra se za „nemoguć“ jezik. Michif je jezik Metis ljudi koji su potomci evropskih trgovaca krznom. Nastanjeni su u nekim delovima Kanade i malom delu Severne Dakote. Jezik je kombinacija kri (cree), algonikanskog (domorodački jezici Kanade) i francuskog jezika i smatra se da je nastao iz potrebe za kulturnim identitetom. Iako je michif mešavina kri i francuskog jezika, većina ljudi koji ga govori nije tečna ni u jednom od dva.
Koncept ovog jezika je veoma jednostavan. Kombinuje francuske imenice i glagole iz kri jezika. Međutim, ovaj jezik zadaje velike muke lingvistima koji tvrde da je nemoguće da funkcioniše iz razloga što je proizvod kombinacije romanskog i polisintetičkog jezika koji su dva veoma različita jezika. Michif krši sva lingvistička pravila i ne spada ni pod jednu pravu kategoriju. Neki lingvisti odlaze korak dalje i ne žele da priznaju postojanje ovog jezika.
Razmatrajući način na koji funkcioniše, uzmimo za primer frazu „oni ljudi“. Na francuskom se kaže: „ces hommes-là.“ dok u kri jeziku: „neekik nâpêwak” U michifu, kombinacijom ta dva dobijamo: „neekik lii zom” . Dok ovo može izgledati kao gluposti, poslednje dve reči kada se izgovore naglas (lii zom) bi trebalo da budu prepoznatljive čak i početnicima francuskog jezika.
Archi
Archi se govori na prostoru Rusije, Arčibu. Broji približno 970 maternjih govornika u 7 malih sela u Rusiji. Ovo je jedan od najsloženijih jezika sa ove liste. Do skora nije postojala pisana forma ovog jezika, dok ćirilca nije „skočila“ u pomoć. Alfabet se sastoji od 26 glasovnih fonema i 74 do 82 suglasnika. Za razliku od većine jezika u kojima se koristi dva do tri roda imenica (muški, ženski i srednji), u archi jeziku postoji četiri. Postoji 150 fonema, a ako mislite da je to veliki broj, setite se da lingvisti veruju da postoji preko 1.5 miliona oblika samo JEDNOG glagola. Mišljenje da je mandarinski jezik najteži na svetu polako će opasti kada se upoznate sa archi jezikom.
Koro
Jezik koji se govori u severoistočnoj Indiji broji približno 800 maternjih govornika. Lingvisti su ga otkrili tokom 2000ih godina. Spada u grupu tibetansko-burmanskih jezika koja se sastoji od oko 400 jezika, od kojih se 150 koristi u Indiji. Koro je svet za sebe jer nije blisko vezan za svoju porodicu. Lingvisti smatraju da je koro drugačiji od susednih jezika koliko i grčki od vijetnamskog.
Glavna razlika između koro jezika i njegovih srodnika je što ga čine drugačiji glasovi. Na primer u srodničkim jezicima reč za svinju je „vo“, a u koro je „lele“. Istraživači veruju da je jezik možda potekao od grupe ljudi koji su bili robovi u tom regionu. Za te ljude koro nije samo jezik, već i skupina svih stvari koje su poznate za taj region, svih tajni njihovog opstanka. Ako bi ovaj jezik izumro, svet ne bi samo izgubio jedan jezik, već bi ljudska rasa izgubila veliki deo svog kultornog nasleđa.