Bangladeš i bengalski jezik

Narodna Republika Bangladeš

Bangladeš, odnosno Narodna republika Bangladeš, je država koja se nalazi u južnoj Aziji. Deli kopnene granice sa Indijom i Burmom. Morska teritorija koja pripada državi u Bengalskom zalivu je otprilike jednaka veliči njene kopnene površine. Glavni i najveći grad ove države je Dhaka, a drugi najveći je Čitagong koji je ujedeno i najveća luka u zemlji. Bangladeš je osma država po naseljenosti. Na ukupnoj površini od 147 570 kilometara kvadratnih živi 163 miliona stanovnika, odnosno 1 106 stanovnika po kilometru kvadratnom. U Bangladešu žive ljudi iz širokog spektra etničkih grupa i religija, međutim islam je najzastupljeniji i propoveda ga 90% stanovništva što ovu državu čini trećom najvećom „muslimanskom“ zemljom. Bengali, koji se služe benglaskim jezikom koji je i zvaničan, čine 98% populacije ove države.

Veliki deo površine Bangladeša je pokriveno Bengalskom deltom koja je najveća delta na svetu. Ova država ima oko 700 reka i preko 8 000 km površine pod stajaćom vodom. Takođe je Bangladeš poznat po tome što ima puno ostrva i koralnih grebenova.

Benglaski jezik

Benglaski jezik spada u grupu indo-arijskih jezika južne Azije koji je evoluirao iz sanskrita, prakritskog jezika i palija. Pod uticajem engleskog jezika, za njega se koristi izraz „bengali“ dok se on zapravo zove bangla jezik. Njime se govori u regiji Bengal, u koju spada Zapadni Bengal - indijska savezna država i Bangladeš. Nacionalni je i zvaničan jezik u Bangladešu, a službeni jezik je i u Indiji gde je drugi po zastupljenosti, tako da se za njega može reći da je lingva franka nacije. Osim u ovim područjima, bengalskim jezikom se služi oko 250 miliona ljudi širom sveta, a ima i status manjine u mnogim azijskim pokrajinama. Kao što je pomenuto, 98% stanovništva govori ovaj jezik kao svoj maternji, a tu spadaju i dijalekti.

PROČITAJTE JOŠ... Načini prevođenja

Bengalski jezik je dostigao vrhunac svoje slave u 19. i 20. veku kada je Indijac Rabindranat Tagore pisao na ovom jeziku i dobio Nobelovu nagradu za književonst. U rečnicima iz ranog 20. veka se može naći većina reči koje se smatraju izvornim (modifikovane reči iz sanskrita i pozajmljene reči koje nisu iz indoevropskog jezika) oko 30% neizmenjenih reči iz sanskrita a ostatak su strane reči.

Dijalekti

Dijalekatski kontinuum čine regionalne varijacije u govornom benglaskom jeziku. Lingvisti su grupisali ove dijalekte u 4 velika klastera - grupe: rarh, banga, kamarupa i varendra. Međutim postoje i druge podele, npr prema lokaciji gde se dijalekat govori. Može se uočiti uticaj tibeto-burmanskih na fonologiju istočnog bengalskog jezika u vidu nedostatka nazalnih suglasnika i alveoralne artikulacije tj, onoga što je kategorizovano „cerebralni suglasnik“. Neke varijante bengalskog, posebno čitagonijski i čakma, imaju kontrastivne tonove gde se reči razlikuju po visini glasa govornika. Rangpuri, karia tar i mal paharia su usko povezani sa zapadnim dijalektom bengalskog jezika, ali se uglavnom klasifikuju kao zasebni jezici. Slično tome, hajong se smatra posebnim jezikom, iako ima sličnosti sa severnim bengalskim dijalektom.

Fonologija

Fonološki inventar standardizovanog bengalskog jezika se sastoji od 7 samoglasnika, 29 suglasnika i 7 nasaliziranih samoglasnika. Bengalska fonologija slična je onoj u susednim, indo-arijskim zemljama, karakterišu je širok izbor diftonga i inherentnog zadnjeg samoglasnika umesto glasa šva koji koriste sve druge zemlje indo-arijskog jezika.

Pismo

Bengalsko pismo je abugida, pismo sa slovima za suglasnike, dijakritičke znakove za samoglasnike, u kojima se podrazumeva inherentan samoglasnik za suglasnike ako nije naznačen samoglasnik. Ovaj alfabet se koristi širom Bangladeša i Indije i veruje se da se razvio od modifikovanog brahmičkog pisma oko 1000. godine nove ere (10. i 11. vek). Imajte na umu da uprkos činjenici da je Bangladeš većinski muslimanska država u njoj se koriti bengalska abeceda, a ne ona koja je zasnovana na arapskom, kao što je slučaj u Pakistanu.

Bengalsko pismo se piše pisanim slovima i sadrži 11 grafema ili znakova koji označavaju 9 samoglasnika i 2 diftonga i uz to 39 grafema koje predstavljaju suglasnike i druge modifikatore. Ne postoje različiti oblici za velika i mala slova. Pismo se čita s leva na desno, a razmaci se koriste za ortografsko razdvajanje reči. Bengalsko pismo ima karakterističnu horizontalnu liniju koja se proteže duž vrhova grafema koja ih povezuje u matre.

Gramatika

Bengalske imenice se ne razlikuju po rodu, što dovodi do minimalne promene prideva (fleksije). Međutim, imenice i zamenice podležu umerenoj deklinaciji, koja je u zavisnosti od funkcije u rečenici, u 4 padeža, dok su glagoli u velikoj meri podležni konjugacijama i ne menjaju se niti prilagođavaju u zavisnosti od imenica.
Red reči u rečenici nije standardan već u subjekat- objekat- predikat formi, a varijacije reda reči su česte. Bengali se koriste postpozicijama, za razliku od predloga u srpskom i drugim evropskim jezicima. One prate imenicu dok pridevi, brojevi i prisvojne zamenice dolaze pre imenice u rečenici.

Pitanja „da li“ tipa ne zahtevaju nikakvu promenu reda reči u rečenici, već sa samo menja ton. Nizak ton koji je uobičajen za poslednji slog se zamenjuje sa padajućim. Imenice i zamenice se menjaju po padežima. U bengalskom jeziku se može naći 4 padeža među koje spadaju nominativ, objektiv, posesivni genitiv i lokativ. Kada se imenicama dodaju određeni članovi za jedninu i množinu, one se mogu menjati po i broju.

Postoji dve klase glagola - svršeni i nesvršeni. Nesvršeni glagoli u ovom jeziku se ne menjaju po licu ni po vremenu, dok su svršeni u potpunosti skloni promenama za lice (prvo, drugo, treće), vreme (sadašnjost, prošlost, budućnost) složenost i formalnost, ali ne i promenama po broju. Kondicionali, imperativi i drugi specijalni glagolski načini mogu zamenti glagolska vremena i sufikse. Broj promena koje se mogu izvršiti na korenima reči glagola može premašiti 200.

Zanimljive činjenice o Bangladešu

• Kraljevski bengalski tigar je nacionalna životnja Bangladeša. Poznat je po tome što se njegov urlik može čuti i na razdaljini od 3 km. Ali nažalost danas je ta vrsta tigra ugrožena vrsta.
• Kriket je najpopularniji sport u državi.
• Više od polovine stanovništva Bangladeša čine farmeri.
• U Bangladešu je objavljeno više od 2.000 časopisa i dnevnih novina. Međutim, prosečna stalna čitanost u zemlji iznosi samo 15%
• U Bangladešu se ljudi retko smeše, razlog za to ne leži u činjenici da su ljudi neprijateljski nastrojeni, već Bengali smatraju da je osmeh i smeh znak nezrelosti.
• Bengali smatraju levu ruku prljavom, zato se uvek služe desnom kada jedu, dodaju hranu, pozdravljaju se i sl.
• Poznat naziv za ovu državu je i „igralište godišnjih doba“ jer ima šest, a ne četiri, odvojena godišnja doba koja nazivaju: grismo- leto, barša- kišovito, šarat- jesen, hemanto- prohladno, šeet- zima i bašonto- proleće.
• Himnu zemlje je napisao Rabinranat Tagore.
• Više od 30% stanovnika Bangladeša živi ispod granice siromaštva, mada se u poslednjih nekoliko godina ovaj standard popravlja.
• „Kabaddi“ je nacionalna igra.