Poznato je da su, pre doseljenika u Australiji živeli Aboridžini i druga domorodačka plemena koja se u tragovima mogu sresti i danas. Iako Australija nema zvaničan jezik, engleski je nacionalan jezik jer se njime služi preko 75% stanovništva
Poznato je da su, pre doseljenika, u Australiji živeli Aboridžini i druga domorodačka plemena koja se u tragovima mogu sresti i danas. Iako Australija nema zvaničan jezik, engleski je nacionalan jezik jer se njime služi preko 75% stanovništva. Australijski engleski je varijanta standardnog sa drugačijim akcentom i vokuabularom, a pomalo se razlikuje i po gramatici i izgovoru. Pored engleskog, često se može čuti i mandarinski, arapski jezik, italijanski i drugi jezici. Međutim, zapanjujuća je činjenica da u Australiji postoji preko 250 domorodačkih jezika, doduše, od kojih su neki izumrli, na putu da nestanu ili su ugroženi zbog evropskih uticaja kroz istoriju. Danas je u svakodnevnoj upotrebi nešto manje od 20 tih jezika kojim se koriste sve uzrasne grupe, što znači da imaju šansu da opstanu. Broje oko 50 000 govornika.
Veruje se da je bilo preko 400 aboridžinskih i tores streit jezika pre nego što su Evropljani prvi put kročili na Australijski kontinent. Ti jezici su raspodeljeni u oko 28 jezičkih porodica, a veze među njima ni dan danas nisu jasne. Bez obzira na to, jezici su obuhvaćeni nazivom „Australijska porodica jezika“.
PROČITAJTE JOŠ... Jezici u top 10 najmanjih svetskih država
Zajednička svojstva
Razlog mnogobrojnim zajedničkim svojstvima, kao što su fonologija i vokabular, ovih jezika najverovatnije se krije u činjenici da su bili pod čestim međusobnim kontaktima. Takođe je zajedničko u ovim jezicima korišćenje tzv „govora izbegavanja“ koji se koristi samo između bližih rođaka. Ova vrsta govora slična je standardnom jeziku po gramatici, a fond reči je drugačiji i veoma ograničen. Uz to, često postoje „govorni tabui“ odosno zabrana pričanja tokom dužeg perioda tugovanja ili inicijacije, pa je zbog toga nastalo mnogo znakovnih jezika kako bi pomogli komunikaciji.
Fonologija
Tipični australijski fonološki sistem se sastoji od samo 3 samoglasnika „i“, „u“ i „a“ koji se mogu javiti u dugoj i kratkoj varijanti. Svi jezici se pišu latinicom, a zvuci koji nisu prisutni u engleskom jeziku se predstavljaju diagrafina (parom karaktera koji se koriste kako bi se zabeležila neka fonema) ili ređe, podvučeno ili s dodatnim simbolom.
Gramatika
Za sve aboridžinske jezike je karakterističan slobodan red reči u rečenici iako to nije karakteristiučno za engleski i mnoge druge jezike. Sintakstička koherentnost se odražava korišćenjem promene glagola kao što su vremena i padeži kod imenica. Karakteristično je i da se dodaju akuzativni sufiksi ličnim zamenicama.
Klasifikacija
Večina jezika se smatra da pripada pama - nyungan porodici jezika, a ime ove porodice potiče od dva najrasprostranjenija jezika te porodice pama koji se govori na severu i nyungan na jugozapadu. Obe reči, pama i nyungan, znače „čovek“.
Jezici kojima se služi veći broj govornika
1. Gornji arente ili aranda je jezik koji se govori u Severnoj Teritoriji Australije. Poznat je po tome što koritsti samo dve vokalske foneme a i ə, a fonema ə se može izgovarati kao i „i“, „e“ i “u”. Što se tiče reda reči u rečenici, uglavnom je slobodan, a najčešće se koriti subjekat – objekat – predikat. Akuzativ se nalazi u zamenicama. Postoje i razni sufiksi koji naglašavaju reči, označavaju lokaciju, pripadanje ili negaciju. Na primer: -aye služi za naglašavanje, -le za lokativ i instrumental, -akerte za pripadnost, a – tye - akenhe za negaciju. Imaju veoma razvijen znakovni jezik.
2. Kalaw Lagaw Ya je jezik koji se priča uglavnom u Kvinslandu i spada u pama- nyungan grupu jezika. Pre kolonizacije koristio se kao standardni jezik za komunikaciju među različitim grupama ljudi. Na Baduu i Moau se govore uprošćene verzije ovog jezika. Ovaj jezik je pod velikim uticajem „autsajderskih“ jezika kao što su malezijski, tagalog, engleski i indonezijski. Na primer, reč prijatelj se kaže „bala“ isto kao na Filipinima. U pisanju se koristi lainica sa dodatim slovima kao što su dupla slova i akcenti kako bi se izrazila dužina. Reči se, manje-više, pišu na način na koji se izgovaraju. Glagoli se mogu naći u preko 100 oblika, vremena i načina.
3. Tiwi je australijski - aboridžinski jezik koji se govori na istoimenom ostrvu. Oko 10% Australijanaca i dalje uči decu ovaj jezi. Tradicionalni tiwi govore uglavnom ljudi preko 50 godina zbog svoje kompleksne strukture, a mlađe generacije su ga uprostile. Postoji 4 samoglasnika „a“, „o“, „u“ i „i“. Specifično je što glagoli moraju da se identifikuju po 11 kategorija, moraju imati lice, broj, vreme i rod, a ostali nisu nužni ali su poželjni. Karakteristično je da se ne pravi razlika između imenica i prideva. Rod se dodaje i ljudima i životinjama, a što se tiče neživih stvari, rod se pripisuje prema obliku - sve što je malo i tanko dobija muški rod, a veliko i okruglo ženski rod, sve zavisi od konteksta. Na primer kada je reč o travi, jedna travka je muškog roda, a travnjak kao površina ženskog. Muški rod se označava sufiksom –ni ili –ti, a ženski –nja ili –ka.