Drevni jezici

Nekoliko zanimljivih činjenica o drevnim

jezicima

Tokom čitave istorije civilizacije, mnoge je naučnike zaokupljalo pitanje porekla jezika, kada je ljudska vrsta počela da govori i kako i zašto se to dogodilo. Odgovori na ta pitanja ni danas nam nisu do kraja poznati. Gledano sa naučne strane, možemo sa izvesnom sigurnošću tvrditi da je pre oko milion godina nastao prvobitni, primitivni, artikulisani jezik. Kada je pračovek stekao mentalne i fiziološke preduslove za razvoj jezika, trebalo je da prođe nekoliko stotina hiljada godina da bi se postepeno razvijala kompleksna struktura jezika - gramatika.

Kada su ljudi počeli da koriste jezik?

Veoma je teško odrediti gde su i kada ljudi počeli da koriste jezik. Od praindoevropskog je kasnije nastalo oko 400 jezika. Kada pričamo o praindoevropskom jeziku, neki naučnici tvrde da je nastao pre oko 9.000 godina u Anadoliji, koja se nalazi na teritoriji današnje Turske, a da se odatle širio zajedno sa poljoprivredom. Drugi naučnici misle da je ipak preaindoevropski jezik nastao pre 6.500 godina u travnatim stepama današnje Ukrajine i Rusije, severno od Crnog mora i Kaspijskog jezera. U koju god teoriju da verujemo, jezici su imali dosta vremena da rastu, evoluiraju i promene se. Evo nekih od najinteresantnijih činjenica koje znamo o drevnim jezicima.

Koji jezici se smatraju drevnim?

Ne postoje formalni kriterijumi da bi se neki jezik smatrao drevnim. Po nekoj teoriji, jezik koji je postojao pre 5. veka smatra se kao drevni. U stvari, ne postoji nijedan najstariji jezik. Kada postavite pitanje: "Koji je najstariji jezik na svetu?" svaki lingvista će se nadovezati drugim pitanjem: "Mislite li govorni ili pisani?" Takođe nema zvaničnog najstarijeg govornog jezika. To je veoma teško odrediti zbog jednostavne činjenice - da nije zabeleženo. Međutim, neki lingvisti tvrde da najstariji govorni jezici uključuju aramejski jezik i porodicu povezanih dijalekata koji uključuju hebrejski i latinski jezik.

Pročitajte još... Lista, sastavljena od top 10 marketinških promašaja

Neki drevni jezici se i danas govore. Oni koji su još uvek u širokoj upotrebi uključuju sanskrit, grčki, kineski i hebrejski. Najstariji književni tekstovi se pripisuju autoru nazvanu Enheduanna. Postoje drevni jezici koje još uvek treba dešifrovati. Zapravo, puno ih ima. Jedan od najistaknutijih nedefinisanih scenarija je civilizacija doline Indusa, koja je bila jedna od najnaprednijih na svetu.

Kamen iz Rozete

Kamen iz Rozete, koji je otkriven 1799. godine pored istoimenog gradića u Egiptu, omogućio je prevod egipatskih hijeroglifa koji su naučnicima vekovima bili nedokučiva tajna. Tekst na tom kamenu sadrži 14 redova hijeroglifa, ispod kojih su 32 linije demotskog pisma i na dnu 54 linije grčkog pisma. Iako je natpis na grčkom odmah bio preveden, naučnici ostalo nisu mogli razumeti. Na kraju se došlo do zaključka da sva tri teksta na tri različita pisma govore o istom. U tekstu se pominju dva uzastopna dana u martu kao datumi donošenja dekreta i krunisanja, verovatno Ptolomeja V. Neki ljudi još uvek uče drevne i mrtve jezike. Kada su prevodi drevnih tekstova toliko široko dostupni, šta inspiriše savremene učenike da preduzmu korake učenja govora, čitanja i pisanja mrtvog jezika? Možda to što nam proučavanje drevnih jezika omogućava da bolje razumemo naše jezike. Prevod je umetnost sam po sebi, a čitanje prevoda nikada nije isto što i čitanje originalnog teksta. Proučavanjem drevnih i mrtvih jezika otvara nam se nov svet književnosti.