Izmišljeni jezici

Veštački (fiktivni) jezici

Veštački jezik je jezik koji je svesno sačinila jedna osoba ili tim ljudi. Takođe je poznato da se u dečijem svetu javlja ovakav vid komunikacije. Ta pojava se ne javlja samo kod dece. Većina ovih jezika je sačinjena kako bi se premostila razlike u jezicima i olakšala komunikacija među ljudima koji nemaju isti maternji jezik, a mnogi su i sačinjeni da bi bili međunarodni pomoćni jezik, fiktivni jezik u knjigama, tajni jezik ili naučni eksperiment. Na primer, Espernato, o kome je već bilo reč. Se može smatrati kao veštački jezikVeštački jezici se često nazivaju i planski da bi se naglasilo da je reč o porazumevanju u svakodnevnoj ljudksoj komunikaciji. Ovi jezici se razlikuju od prirodnih jezika koji su nastali u davna vremena i njime se koriste pojedine ljudske zajednice.

Postoji i grupa veštačkih, odnosno fiktivnih jezika koji se mogu naći u literaturi i knjigama i njihova struktura kompletno zavisi od autorove mašte. Neki stvoreni jezici mogu postati maternji ako se nauče u ranom dobu. Na primer, Esperanto je maternji jezik 20 000 ljudi.

Klingonski

To je jezik kojim govore Klingonci, izmišljeni ratnički narod iz serije filmova „Zvezdane staze“. Ovaj jezik ima svoja pravila morfologije, leksikologije i sintakse. Vokabular ovog jezika je usko vezan za terminologiju koju je trebalo prevesti za filmove, pa spram toga često nedostaju obične reči koje se koriste u svakodnevnoj komunikaciji. Na primer, u ovom jeziku postoji reč za komandni most, ali ne i za most kojim se prelazi preko vode. Poneki obožavaoci ove franšize govore klingonskim jezikom. Bez obzira na nedostatke, među veštim poznavaocima ovog jezka moguća je konverzacija.

PROČITAJTE JOŠ... Prevođenje u turizmu

Zvanično pismo ovog jezika je latinica, iako neretko u filmovima možemo videti da Klingonci koriste svoj sistem pisanja koji se naziva „piqaD“ ali nikakve dalje informacije o ovoj vrsti pisma nisu date. Prema pravilima ne postoje znakovi interpunkcije i piše se sleva na desno. Svaka rečenica je centralno postavljena u zasebnom redu. Neki glasovi ovog jezika se zapisuju sa više od jednog zanaka, a takođe se apostrof koristi kao slovo (ali ne i interpunkcijski znak).

Solresol

Solresol je veštački jezik violiniste, kompozitora i učitelja muzike Sudrea, i smatra se za jedan od prvih muzičkih veštačkih jezika. Reči ovog jezika su sačinjene od slogova ili nota koje mogu biti jedno od sedam osnovnoh fonema, a koje su akcentovane ili produžene. Tih sedam glasova je nastalo na osnovu belih dirki klavira. Takođe postoji i „tišina“ koja razdvaja reči. Reči se ne mogu spajati kao u engleskom jeziku. Komunikacija se može obavljati kroz pričanje, pevanje, igranje, zviždanje ili čak i kroz boje, pa je francuska vojska ovaj jezik koristila za tajne šifre. Svaka nota predstvalja simbol, na primer, „do“ je krug, a „re“ vertikalna linija. Reči ovog jezika se formiraju tako što se simboli povezuju onim redosledom kojim se pojavljuju u reči. Latinično pismo solresola je jedno od najkraćih na svetu i sadrži samo 7-12 slova. Morfologija ovog jezika zasniva se na prvoj noti, na primer „sol“ označava umetnost i nauku, „solsol“ bolest i medicinu, pa tako na primer „solresol“ znači jezik, a „solsolredo“ glavobolja ili migrena.

Toki pona ili jezik dobrog

Toki pona je mnimalistički jezik koji se fokusira na jednostavne koncepte i elemente koji su univerzalni među kulturama. Jezik je zamišljen da bi se „maksimalno“ značenje iskazalo minimalnom složenošću. Napravljen je da oblikuje proces mišljenja govornika, i da ga „usmeri na Zen“. Sastoji se samo od 14 fonema i 118 reči koje su vezane za čoveka, ljubav, dobrotu, zlo, hranu, vodu, davanje itd. Reči su jednostavne za izgovor i zasnivaju se na engleskoj gramatici tako da ga je veoma lako naučiti.

Ime ovog jezika se sastoji od reči toki koja dolazi od engleske reči „talk“ što znači govoriti i pona, delom iz Esperanta „bona“ u prevodu označava nešto dobro, a izvorno iz latinskog jezika – „bonus“. Zvanično pismo obog jezika je latinica iako se u upotrebi mogu sresti i hijeroglifi i znakovni jezik. Velika slova se upotrebljavaju samo kada se piše o imenima ili mestima (gradovima, državama), dok na početku rečenice to nije slučaj. Poznata poslovica ovog jezika glasi: „ Pali li pana e sona.“ što znači: „Čovek se uči dok je živ.“ Ukoliko ste zainteresovani da učite ovaj jezik besplatno, to možete učiniti na internetu.

Esata

Esata je jedan od najnovijih veštačkih jezika i bazira se na engeskom jeziku. Svaki slog ovog jezika nosi podjednaku važnost kao i reč. Posebna odlika ovog jezika je da se koriste „fraze“, koje su skraćenice jednosložnoh reči i pišu se zajedno, dakle ne postoji razmak. Postoji 23 glagola od kojih su 16 uobičajeni. Reči se formiraju od slogova tako što se na suglasnik dodaje jedan samoglasnik. Zvanično pismo je latinica, ali samoglasnici imaju samo jedan glas (a je a), a neki suglasnici se čitaju drugačije, na primer, c se čita kao č. Neke fraze ovog jezika: „hubyu“ što znači kako si, „wobixi“ – gde je ona itd.

Slovio

Slovio, od praslovenskog „slovo“ što znači reč, je veštački jezik nastao u Sloveniji. Zamišljen je kao pomoćno sredsto koje bi pomagalo Slovenima u međusobnoj komunikaciji i olakšalo komunikaciju između Slovena i ljudi koji ne govore nijedan slovenski jezik. Gramatika ovog jezika je slična gramatici Esperanta, a koriste se dva pisma paralelno: ćirilica i latinica. Primeri nekih reči na slovio jeziku: reči slične srpskom jeziku „dom“ što znači kuća ili dom, i „doska“ što znači daska, a reči koje se razlikuju od srpskog su, na primer, „sobak“ što znači pas i „kot“ što znači mačka.