Pisati na već poznatom jeziku je dovoljno teško za većinu ljudi, a uprkos tome, kroz istoriju književnosti se rodilo mnogo knjiga i sa svojim, unikatnim, jezicima.
Pisati na već poznatom jeziku je dovoljno teško za većinu ljudi, a uprkos tome, kroz istoriju književnosti se rodilo mnogo knjiga i sa svojim, unikatnim, jezicima. Ovo doprinisi autentičnosti fiktivnog sveta. Šta više, daje mu čitavu novu dimenziju. Tehniku izmišljanja jezika ćemo češće sresti u delima naučne fantastike i fantazije, jer se ovi žanrovi mahom više bave kreiranjem sasvim novih svetova. Novi jezik je ono što delo čini zanimljivim i što pruža čitaocu priliku da proširi svoj vokabular van granica svakidašnjice.
Ako biste želeli da naučite sasvim nov jezik, prepopučujemo da pročitate sledeća dela;
1. 1984, Džordž Orvel
U pravom svetu se jezici razvijaju i šire, pa su rečnici sve veći i veći, međutim, kod Orvela to nije slučaj. Novogovor je jedini jezik na svetu koji se iz godine u godinu smanjuje. Ovo upotpunjuje sliku totalitarnog društva koju Orvel vešto slika. „Granica našeg uma je granica našeg jezika“, pa samim tim, kako smanjujemo kapacitet jezika tako smanjujemo i kapacitet misli. Nema kritičkog razmisljanja niti samostalnih zaključaka - postoji samo ono što kaže Veliki Brat.
2. Paklena pomorandža, Antoni Burges
Antoni Burges je ovaj roman napisao inspirisan Orvelovim novim svetom, pa je i svojoj distopiji dodelio novi jezik. On podseća na engleski, međutim pun je izraza iz ruskog jezika, što ga čini potpuno neprepoznatljivim. Bruges je bio lingvista pa je svoje znanje vešto iskoristio u knjizi. Korišćenje „Nadsata“ ili kvazi engleskog čini da glavni lik izgleda još opasnije nego što zaista jeste. Šta više, moglo bi se reći da mu to oduzima i ono malo ljudskosti što pokazuje kroz delo.
Pročitajte još... Preciznost sudskog prevoda
3. Pesma leda i vatre, Džordž R.R. Martin
U fantastičnom svetu Martina, svaki detalj je na svom mestu, pa tako i jezik. Dotraki narod ima svoj istoimeni jezik koji je deo njihove svakodnevice. On doprinosi autentičnosti srednjovekovnog sveta i daje likovima indetitet. Još zanimljivije je da je jezik proširen i dalje osmišljen da bi se koristio u seriji. Na njemu je radio lingvista kako bi ga učinio još upečatljivijim. Kasnije ovaj svet dobija još jezika što proširuje njegovu raznovrsnost i daje gledaocu razlog više da idalje prati seriju.
4. Gospodar prstenova, Dž.R.R. Tolkin
Ova kratka lista ne bi bila potpuna bez klasika fantastične književnosti - Gospodara Prstenova. Tolkin je jedan od najmaštovitijih pisaca i kroz svoju karijeru je izmislio dosta jezika. Šta više, kvalitet većine jezika iz knjiga se poredi sa Tolkinovim. Najpoznatiji je jezik vilenjaka, koji je zapravo mešavina finskog, latinskog, grčkog, kao i germanskih jezika. Pozant je u svim delovima sveta, i toliko popularan da postoji čak i prevodilac kao i uputstva kako da ga pričate.
Jezici su knjigama su na prvi pogled samo interesatni i tu da priviku pažnju čitaoca, ali važno je shvatiti da oni imaju svoju svrhu. Kod svakog pisca je ta svrha drugačija, međutim, neopozivo je tu. Zato, sledeći put kada budete čitali neku knjigu sa novim jezikom, zapitajte se šta to pisac želi da vam kaže između redova. Tako ćete sigurno biti korak bliže njegovoj ideji dok je pisao knjigu, a možda i naučiti nešto novo.