Jezici na Havajima

O Havajima

Havaji su najveća ostrvska država koja se nalazi u sklopu Sjedinjenih Američkih Država. Havaji su jedina država SAD-a koja se nalazi u Okeaniji, jedina država SAD-a koja nije u Severnoj Americi i jedina država SAD-a koja se u potpunosti sastoji od ostrva. Ukupna površina ove države iznosi 10 430 kvadratnih kilometara. Država obuhvata skoro ceo vulkanski havajski arhipelag kojem pripadaju stotine ostrva raspoređenih na oko 2 400 km kvadratnih. Samo 13% stanovništva je autohtono od ukupno 1 427 538, a milion je stalno naseljeno na ostrvima. Najveći i glavni grad je Honolulu. Zbog svoje tople tropske klime, mnogo divnih plaža, lepih predela, okeana i aktivnih vulkana, Havaji su pravi magnet za turiste kojih bude i više od nekoliko miliona godišnje iz Amerike, a i svih delova sveta.

Ime

Država Havaji je svoje ime dobila po imenu najvećeg ostrva u arhipelagu - Hawai'i. Havajsko objašnjenje imena Hawai'i koje možete često čuti je da je nazvano po Hawai'iloa, legendarnom liku iz havajske mitologije.

PROČITAJTE JOŠ... Freelance prevodilački poslovi

Reč Hawai'i je slična proto-polinežanskoj reči sawaiki sa izmenjenim značenjem i znači domovina. Srodne reči Hawai'i se nalaze i u drugim polinežanskim jezicima, uključujući i maorski (hawaiki), rarotogan ('Avaiki) i samoanski (Savai'i). Neki lingvisti smatraju da srodne reči Hawaii u polinežanskim jezicima označavaju dom, ali na havajskom jeziku nemaju značenje.

Havajski jezik

Zajedno sa engleskim, havajski je zvaničan jezik na Havajima. Iz raznih razloga, uključujući teritorijalno zakonodavstvo, postavljanje engleskog kao zvaničnog u školama, broj izvornih govornika havajskog se postepeno smanjivao tokom perioda od 1830. do 1950-ih. Havajski je bio zamenjen engleskim na 6 od 7 naseljenih ostrva. 2001. se 0,1% stanovništva Havaja izjasnilo da im je havajski maternji jezik. Lingvisti nisu sigurni da li će jezici poput havajskog preživeti uopšte. Havajski je polinezijski jezik koji pripada austronezijskoj porodici jezika. Usko je povezan sa polinezijskim jezicima kao što su maori, rapa nui, samoanski, markezanski, tahitijski i tongan.

Pismo

Do zapadnjačkih uticaja u havajskom jeziku nije postojalo oformljeno pismo. Pisali su petrolifima i simbolima. Pismo modernog latinskog je zasnovano na latinici. U alfabetu su poređani prvo samoglasnici pa onda suglasnici. Samoglasnika ima 5, a havajski je poznat po tome što ima jako malo suglasničkih fonema- samo 8. Havajske reči se završavaju uvek na samoglasnike.

Poznato je da u nekim dijalektima postoje alofone varijacije suglasnika- na primer t i k, l i n, w i v. Što se tiče samoglasnika, postoji 5 /a, e, i, o, u/ „čistih“ odnosno kratkih i 5 dugih koji se nekad smatraju za psebne foneme a ne produžetak već postojećih samoglasnika.

Sintaksa

U havajskom se uglavnom javlja predikat – subjekat – objekat, kao red reči u rečenici. Međutim red reči je poprilično fleksibilan. Izuzeci za predikat – subjekat – objekat - red reči u rečenici je kada se javlja negacija i kada u subjektu umesto imenice stoji lična zamenica. Kao i u engleskom, određene zamenice se ne mogu izostaviti u rečenici (tačno se mora znati ko je subjekat, ko je vršilac radnje i na koga, odnosno šta, se ta radnja odnosi). Međutim postoji izuzetak u imperativu, gde su lične zamenice opcionalne.

Imenice, glagoli i pridevi

Unutar imeničkih fraza, pridevi slede imenice, na primer ka hale li'ili'i što u bukvalnom prevodu znači kuća mala, dok posesivni prethode imenici, na primer kou hale što znači tvoja kuća. Brojevi takođe stoje pre imenica u rečenici, ukoliko ne postoji određeni član, ali slede imenicu u koliko je ona određena članom.

U havajskom jeziku ne postoji rodna razlika zasnovana na biološkom polu. Reč za treće lice jednine (on, ona, ono) glasi „ia“. Obično toj reči prethodi „'o“ kao kod „'o ia“ a te dve reči uvek treba pisati odvojeno, nikada zajedno. Imenice u havajskom jeziku uvek pripadaju jednom od dva roda, poznatiji kao kino 'ō (o- klasa) i kino ’ ā (a- klasa). Ove klase se uzimaju u obzir jedino kada se koristi genitivni padežni oblik. Glagoli se mogu konjugirati kroz vreme, način i vid.

Kultura

Na havajsku kulturu su snažno uticale kulture Severne Amerike, istočne Azije i autohtona havajska kultura. Havaji predstavljaju najsevernije proširenje polinežanskog trougla južnog i centralnog Tihog okeana. Dok tradicionalna havajska kultura postoji u ostacima u modernom havajskom društvu, postoje obnove tradicije i ceremonija širom ostrva. Neki od ovih običaja imaju toliko snažan uticaj da se osete i u Americi.

Hrana

Havajska kuhinja je fuzija raznih namirnica koje donose migranti iz raznih delova sveta, uključujući i najranije Polinežane i domaću havajsku kuhinju, a i namirnice američkog, japanskog, kineskog, polinežanskog, puertorikanskog, filipinskog, korejskog i portugalskog porekla. Voće, povrće, razno bilje i namirnice životinjskog porekla se uvoze iz celog sveta za poljoprivrednu upotrebu na Havajima. Poi, skrob proizveden od taroa je jedno od tradicionalnih jela ovih ostrva. Mnogi lokalni restorani poslužuju svečani ručak na ploči na kojoj se nalazi dve kašike pirinča, pojednostavljenu verziju američke salate od makarona sa mnoštvom priloga kao što su pljeskavice, jaje na oko, loko-moko umak, tonkacu u japanskom stilu ili omiljeni tradicionalni lu’au, koji uključuje kalua svinjetinu i laulau.

Muzika i ples

Muzika i ples su veliki deo autohtone kulture. Drevna hula koja prati ritam pevanja oli i tradicionalne instrumente kao što su ipu heke (velika izdubljena tikva), se izvodi da bi se odala počast bogovima i boginjama, da bi se obnovila istorija i porodična tradicija i da bi se zabavile poglavice. Savremenija verzija hula plesa se igra u pratnji gitare ili ukulelea. U stvari, Havajci su izmislili stil gitarističke igre koji prati ovaj oblik plesa. 

Zanimljivosti o Havajima

1. Najpoznatija havajska reč „aloha“ je izvedena od proto-polinežanske reči „alofa“i može da znači ljubav, saosećanje ili milost, ali se najčešće koristi kao pozdrav: „zdravo“ (i dolazni i odlazni).

2. Pored havajskog i engleskog jezika koji su zvanični na ostrvima, neki ljudi govore i pidgin, samoanski i tonganski jezik.

3. Nakon pripajanja ostrva SAD-u 1898. godine, havajski jezik je zabranjen u školama i vladi. Čak je korišćenje havajskog jezika bilo zabranjeno u privatnim školama u kojima su se školovali potomci havajskog autohtonog stanovništva. Tek 1978 je havajski priznat za zvanični na Havajima, a u škole se vratio tek 1984. Danas postoji samo 1000 ljudi govori havajski kao maternji, a 8000 ljudi ga tečno govori i razume.

4. Kao što je pomenuto, reči se nikada ne završavaju suglasnikom. Svaki slog se završava samoglasnikom. U havajskom jeziku ne postoji reč u kojoj se dva suglasnika nalaze jedan do drugog i to znači da svakom suglasniku sleduje barem jedan samoglasnik.

5. Autohtoni ljudi Havaja imaju veoma razvijenu religiju i mitologiju. Smatraju da se u zemlji, vodi i na nebu nalaze natprirodne sile kao što su bitni i manje bitni bogovi i boginje, kao i anđeli čuvari koji su poznati pod nazivom aumakua. Iako je danas većina Havajaca promenila versko opredeljenje, orignalna verovanja i dalje se odražavaju u tradiciji i ceremonijama.