Jezik i kultura Islanda

Jezici na Islandu

Island je nordijska ostrvska zemlja u severnom delu Atlantskog okeana sa populacijom od 348 580 stanovnika na površini od 103 000 km na kvadrat, što je čini najređe naseljenom državom u Evropi. Najveći i glavni grad je Rekjavik i u njemu i njegovim predgrađima u okolini živi preko 2/3 stanovnika ova države. Island je vulkanski i geološki aktivan. Unutrašnjost se sastoji od platoa koja karakterišu polja lave i peska, planina i glečera, a uključuju i mnoge glečerske ledničke reke koje teku do mora kroz ravnice.

Islandski je severno germanski jezik koji se govori na Islandu. Spada u zapadno nordijske jezike zajedno sa nornom, faroesom i zapadno norveškim, dok se u istočno nordijske jezike ubrajaju danski, istočno norveški i švedski. Ovaj jezik govori oko 320 000 ljudi kao maternji na Islandu, a oko 8000 ljudi u Danskoj, od kojih je oko 3000 studenata sa Islanda. Islandski jezik je usko povezan, ali ne i uzajamno razumljiv sa farskim jezikom i takođe nije uzajamno razumljiv sa kontinentalnim skandinavskim jezicima. Takođe je i udaljeniji od germanskih jezka i engleskog više nego skandinavski jezici.

PROČITAJTE JOŠ... Ko su lingvisti, poliglote i monoglote?

Fonologija

Islandski jezik ima veoma male fonološke razlike među dijalektima. Sadrži 15 suglasnika i 8 samoglasnika. Sastoji se i od monoftonga i diptonga, a suglasnici mogu biti i zvučni i bezvučni. Zvuk igra primarnu ulogu u diferencijaciji većine suglasnika uključujući i razlike između nazalnih i praskavih. Praskavi b, d i g su bezvučni i razlikuju se od p, t i k samo po količini vazduha koji se ispušta prilikom izgovaranja ovih slova.

Gramatika

U islandskom jeziku se može naći 4 padeža: nominativ, akuzativ, dativ i genitiv. Imenice se mogu naći u jednom od tri roda: muški, ženski i srednji, odnosno neutralni. Imenice, zamenice i pridevi se menjaju po sva 4 padeža i mogu se naći u jednom od dva broja: singular i plural (jednina i množina).

Morfologija

U islandskom jeziku postoji samo određeni član koji može stajati samostalno ili kao u drugim severno germanskim jezicima, uz imenicu u određenom obliku. Glagoli se menjaju po licu, vremenu, načinu, broju i po stanju mogu zauzimati aktivan, pasivan i medialan oblik. I dalje je u toku debata da li glagoli mogu imati treće, medialno, stanje ili je to potpuno drugi glagolski oblik. Postoje samo dva „jednostavna“ vremena: sadašnje i prošlo, ali da bi se to nadopunilo, postoje mnogobrojne pomoćne konstrukcije koje menjaju vremena.

Imenice i zamenice

Kao što je pomenuto, menjaju se po 4 padeža, mogu se naći u oba broja i sva tri roda, međutim jedna je podela karakteristična za islandski jezik. Imenice se mogu klasifikovati i menjati spram toga da li su jake ili slabe. Kod jakih imenica koren reči se završava na suglasniku, a kod slabih imenica na samoglasniku, pa se zatim dele u manje grupe s obzirom na razne kriterijume po izgovoru i slično.

Što se tiče zamenica, i one se menjaju po rodu, broju i padežu, ali ukoliko imamo grupu ljudi mešovtiog pola upotrebiće se neutralni rod. U ovom jeziku kao i u srpkom i nemačkom postoji povratna zamenica sebe ili se i ona se ne javlja u nominativu, a u akuzativu, dativu i genitivu, reom, glasi : sig, ser i sin. Prisvojne zamenice u modernom islandskom postoje samo za prvo i drugo lice jednine, dok se u trećem koristi povratna zamenica. Postoje i pokazne i bezlične zamenice.

Brojevi

Brojevi od jedan do četiri se menjaju po padežima i rodovima, ostali se ne menjeju sem onih koji predstavljaju imenice.

Pridevi

Kao i u srpskom jeziku, pridevi se moraju slagati sa imenicom u rodu, broju i padežu. Ali kao u nemačkom postoji jaka i slaba deklinacija prideva. 

Glagoli

U islandskom jeziku postoji glagolski način: imperativ, indikativ, kondicional i konjuktiv. Glagoli određuju ili upravljaju padežima imenica, zamenica i prideva u rečenici. Većina glagola se u infinitivu završava na –a, dok u izuzecima na –á. Postoji dva pomoćna glagola koja su veoma važna jer nadopunjuju „siromašnu“ gramatiku što se tiče vremena ovog jezika. Postoje tri glavne grupe slabih glagola oni koji se završavaju na –ar, -ir i –ur a ti završeci se odnose na glagole koji su konjugirani u trećem licu jednine sadašneg vremena. Dok su jaki i nepravilni glagoli drugačija priča poput nemačkog jezika, svrstavaju se u 6 grupa i skoro svaki nepravilni se završava na –r. 

Sintaksa

Uobičajeni red reči u islandskom je subjekat – predikat - objekat, a subjekat i predikat menjaju mesta u pitanju ili kada rečenica počinje sa prilogom. Međutim, u ovom jeziku je dozvoljen relativno slobodan red reči u rečenici. U poetske svrhe svaka kombinacija je dozvoljena, pa čak i retka koja se sastoji iz reda objekat – subjekat - predikat. 

Vokabular

Prve reči islandskog jezika potiču iz starih nordijskih jezika, ali u novije vreme se sve više reči preuzima iz skandinavskih jezika – kirkja, što znači crkva. I drugi evropski jezici su imali uticaja na islandski. Na primer francuski - reči koje su vezane za pravosuđe i kraljevstvo i nemački - reči koje se odnose na trgovinu. U modernom isladnskom je trend skalapati nove reči od derivata starih.

Zanimljivosti i kultura

Islandski jezik je proglašen za zvanični jezik tek 2011. Godine. Bez obzira na to što je Island bio geografski i istorijski najizolovanija država Evrope, mnogi jezici su se govorili tu od kad je Island prvi put otkriven. Islandski je prevladao tokom vekova, bez obzira na to što je „upio“ mnogo karakteristka gaelskog jezika. Nemački, engleski, holandski i francuski su se uveli zbog trgovine na severnim rutama. Islandski je takođe bio ugrožen tokom danske vladavine. Međutim, od 18. veka se počelo raditi i voditi računa o čistoti jezika pa se islandski probio kao zaseban jezik u obliku u kom postoji i danas. Iako je bio nacionalni jezik vekovima, ozvaničen je tek 2011. godine.

U islandskim školama prioritet je učenje jezika

Bez obzira na težnju za očuvanje prirodnosti jezika, stanovnici Islanda prepoznavaju važnost učenja više jezika. Pored islandskog, đaci uče engleski i danski (ili neki drugi skandinavski jezik). Danski se uči zbog uske povezanosti sa Danskom tokom istorije, a engleski je drugi izbor jer je najveći internacionalan jezik. Tokom školovanja đaci mogu da izaberu i treći strani jezik, najčešće nemački ili francsuki, a španski je postao popularna opcija u nekoliko prethodnih godina.

Retko koji Islanđanin ima prezime

Ime pojedinca na Islandu ne označava njegovo porodično istorijsko poreklo, umesto toga označava ko je posrednik, otac ili majka. Očevo ime se koristi kao osnova za detetovo prezime, s razlikom što se devojčici dodaje nastavak „dottir“ što znači ćerka, a sinu „sson“ što znači sin – na primer Ericsson.