Kalkiranje i adaptacija tekstova

Tehnike prevođenja - kalkiranje i adaptacija

Jedna od najkorišćenijih tehnika prevođenja je prevođenje pozajmljenica „calque“ odnosno kalkiranje. U lingvistici kalkiranje predstavlja reči ili fraze koje su pozajmljene iz drugog jezika putem doslovog prevoda reč za reč. Sam termin je preuzet iz francuskog jezika, izveden je iz glagola „calquer“ što znači kopirati ili precrtati. Preciznije, koristimo glagol kalkiranje kada prevodimo pozajmljenice iz drugog jezika, odnosno njihove komponente, kako bismo kreirali novu leksemu u ciljnom jeziku. Ponekad je teško dokazati da je određena reč pozajmljenica, odnosno kalk. Ovo zahteva mnogo dokumentacije koja se odnosi na neprevedeni izraz zato što, u nekim slučajevima, je sličan izraz možda nastao u oba jezika nezavisno. Ovo je manje verovatno da će se desiti kada je gramatika predloženog „kalka“ sasvim drugačija od one iz kog jezika se reč pozajmljuje ili kada se kalkiranje izvodi na reči koja je apstraktnija. Kalkovanje se razlikuje od fono-semantičkog usaglašavanja reči.

Kalkovanje uključuje prevođenje značenja, ali ne i fonetsko usaglašavanje (tj. zadržava približan zvuk pozajmljenje reči kroz uparivanje sa sličnom, već postojećom rečju ili morfemom na ciljnom jeziku). Često se pojavljuju u specijalizovanim ili internacionalizovanim oblastima kao što su osiguravanje kvaliteta (aseguramiento de calidad, odnosno na engleskom assurance qualitè). Na primer, srpska reč zvezda, koja je prvobitno samo označavala nebeska tela, po uzoru na englesku reč „star“, poprimila je i značenje popularne javne ličnosti. Primeri za političke izraze su levica i desnica, koje su preuzete iz francuskog, odnosno nastale po uzoru na francuske reči „droite“ i „gauche“ potekle iz doba Francuske revolucije. Kalkovi mogu biti i izazi, na primer: došao k sebi (pribrao se, osvestio) je fraza nastala u srpskom jeziku pod uticajem nemačkog jezika. Ostali primeri koji su potekli iz nemačkog, a i drugih evropskih jezika su postaviti pitanje, imati smisla za nešto, uzimati u obzir itd.

PROČITAJTE JOŠ... Prevođenje poslovnih dokumenata

Značenje nekih kalki može biti poprilično nejasno za većinu ljudi, pogotovo ako se odnose na specifična zanimanja ili oblasti kao što su nauka i pravo. Neuspešno kalkiranje može biti izuzetno neprirodno i može izazvati neželjeni humor što se često tumači kao pokazatelj nedostatka stručnosti prevodioca koji prevodi na ciljni jezik.

Postoji nekoliko vrsta kalki:

1. Paronimske kalke ili pozajmljenice i one su rezultat netačne korespodencije između dve reči koje imaju sličan oblik ili etimologiju, ali su se u svojim jezicima razvile u različitim pravcima, do te mere da imaju različita značenja.

2. Ortografske kalke se obično pojavljuju pro transkripciji imena ljudi, mesta i etničkih grupa. Pravila pisanja i spelovanja izvornog jezika, uglavnom imaju malo ili skoro uopšte smisla u ciljnom jeziku i kopiraju se bez previše pažnje.

3. Tipografske kalke nastaju kada se tipografske konvencije koje postoje samo na izvornom jeziku prenose na novi jezik. Na primer, upotreba velikih slova u engleskom jeziku je počela da se širi na španski kao i „italikovana“ (zakrivljena) slova kada želimo nešto da naglasimo ili u novije vreme, da citiramo.

4. Sintaktička ili srtukturalna kalka je proizvod pogrešno postavljene veze između elemenata rečenice ili fraze. Rezultat je stvaranje trećeg jezika koji je poput mešavine ciljog i izvornog, na primer „Spanglish“.

Adaptacija teksta

Dobro je poznata činjenica da bi se dobio savršen prevod, on mora da prevazilazi površno značenje reči. Veoma je važno uočiti ono što reči znače u određenoj situaciji u skladu sa kulturnim kontekstom. Na primer pri prevodu kalki, važno je da znamo tačno na šta se ona odnosi, bez obzira na to da li se radi o naučnom i stručnom kalkiranju ili kalkiranju za svakodnevni razgovor. Razmatranje kulturnog elementa nam pomaže da shvatimo da prevodilac nije jedina osoba uključena u proces prevođenja.

Eugen Nida je primetio da je „jezik deo kulture, i u stvari da je je to najsloženiji skup navika koje svaka kultura pokazuje. Jezik odražava kulturu, omogućava pristup kulturi i u mnogim aspektima predstavlja model kulture.” Kada uzemo to u obzir, adaptacija je veoma važna tehnika prevođenja. Neophodna je kada se nešto specifično za jednu jezičku kulturu izrazi na potpuno drugačiji način koji nije poznat ili ne odgovara drugoj jezičkoj kulturi. To je pomak u kulturnom okruženju. Da li treba „pinčo“ (špansko tradicionalno jelo) prevoditi kao ćevap na srpskom? To podrazumeva promenu kulturne reference kada situacija u izvornoj kulturi ne postoji u ciljnoj. Pojam „adaptacija“ se tradicionalno stavlja nasuprot pojmu „prevođenja“ kada se radi o poreklu teksta: „Da li je to prevod?“ „Ne, to je adaptacija“. To znači da tekst nije jednostavno preveden, postojao je proces manipulacije teksta iz određenog razloga. 

Međutim, teško je pronaći razliku između prevoda i adaptacije, jer je prevod u neku ruku, vrsta adaptacije. Prevodilac mora da adaptira tekst i onda kada izvorni tekst ne sadrži neke „kritične“ delove koji zahtevaju samu adaptaciju. Dakle mora adaptirati sve nejasnoće koje se javljaju u jeziku kako bi rezultat bio najbolji mogući prevod.

Primeri situacija kada je adaptacija potrebna:

1. Početni tekst je previše dug u poređenju sa mestom koje treba da zauzme ciljni tekst. U ovakvim slučajevima, mušterija traži skraćeni prevod kako bi ispunila svoje potrebe. Ova procedura se uglavom koristi kod tehničkih i tehnoloških tekstova, ali postoje situacije u kojima čak i književni tekstovi moraju proći kroz ovu proceduru adaptacije.

2. Kada je ciljni tekst namenjen deci, izdavač mora da adaptira tekst kako bi ga prilagodio ciljnom uzrastu i izbegao „neprikladan“ jezik za dete. Reč je o cenzuri. Sve psovke, seksualne reference i nasilje moraju biti eliminisani iz teksta. Takođe, izbacuju se ili zamenjuju reči koje su previše apstraktne za dete ili reči koje dete ne može da razume i ponašanja koja se smatraju za moralno nepoželjna.

3. Takođe, postoji i određena cenzura koja se primenjuje na tekstove za odrasle. Na primer, knjige za univerzitet.