Lokalizacija pri prevođenju

Lokalizacija u prevodilačkim uslugama

Jednostavno rečeno, lokalizacija jezika je oblik modifikacije koja prilagođava prevod da odgovara lokalnim običajima, kulturi i očekivanjima. Jezik i kultura su toliko isprepleteni da jedno bez drugog ne mogu da funkcionišu. Prevodilac mora voditi računa o značenju i kulturnom kontekstu svake rečenice koje prevodi i u izvornom i u ciljnom jeziku kako bi što bolje preneo poruku. Dakle, prilikom prevoda ključno je razmotriti sve kulture koje mogu doći u dodir sa vašim materijalom za prevođenje. Tada vaš prevod mora biti lokalozivan i raznovrsan kako bi se uklopio u sve zahteve kulture. Ovo je ključni korak koji osigurava da vaš prevod ostavi pozitivan utisak.

Značaj kulture pri prevođenju

Prilikom učenja nekog novog jezika osim rečnika i gramatike, važno je obratiti pažnju na kulturu koja se vezuje za taj jezik. Kako bi se unapredilo naše znanje o jeziku, pohvalno je čitati o narodnoj tradiciji, običajima, praznicima, hrani, piću i mnogim drugim stvarima koje su vezane baš za taj jezik i kulturu. Kultura na neki način rađa jezik, pa je zbog toga ona usko povezana sa prevođenjem.

Uzimajući u obzir da kvalitetan prevod nije samo prevod reči s jednog jezika na drugi, treba i da razmatramo kulturu koja igra veliku ulogu u pridavanju smisla našim prevodima. Nužno je da svaki stručan prevodilac poznaje izvornu i ciljnu kulturu kako bi dobro preveo neki tekst. Na primer fraza koja se lako prevodi može zapravo sadržati neke kulturne značaje koje, u koliko nisu uzeti u obzir, mogu dovesti do potpuno pogrešnog značenja prevoda. U „osetljive“ prevode mogu spadati religija, građanska prava i seksualna orijentacija. Dakle, prevod bez dubokog kulturnog konteksta može biti opasan, pogotovo ako se radi o osetljivim temama.

Bukvalno i kontekstualno značenje u prevodu

Kao što je već pomenuto, pri prevodu fraza ne treba voditi računa o njihovom bukvalnom značenju (jer ponekad nema smisla ni u izvornom jeziku) već se treba fokusirati na značenje koje ne samo da ima smisla u ciljnom jeziku, već je i u kontekstu ciljne kulture. Postoji mnogo navika i običaja koje postoje u jednoj kulturi a ne postoje u drugim kulturama. Na primer religija i istina. Svaki od ovih jedinstvenih psiholoških etinteta zasnovanih na kulturi se povezuje sa rečima koje imaju značenje na jednom jeziku i specifične su za taj jezik, a ne pojavljuju se u takvom obliku u drugim jezicima. Kako bi se te jedinstvene instance kulture prevodile? Samo neko ko je stručan za obe, izvornu i ciljnu kulturu, može da se nada da će napraviti odgovarajuću interpretaciju.

SAZNAJTE JOŠ... Šta gramatika znači jezicima?

Na primer pri prevodu jedne francuske video igre za japansko tržište, ustanovljeno je da su neki francuski izrazi previše oštri i neprikladni, te bi kao takvi u japanskoj kulturi bili doživljeni kao uvreda. Tada je zadatak prevodioca bio da potpuno izbrišu te izraze i prilagode ih japanskom jeziku i kulturi kako bi izazvali istu reakciju i u jednoj i u drugoj kulturi, a izbegli negativne posledice bukvalnog prevoda.

Tabui i vrednosne razlike

Duboko ukorenjeni tabui u jednoj kulturi mogu biti potpuno neutralni u drugoj. Ista šala koja je bezazlena i smešna u jednoj kulturi, može biti veoma neprikladna ili čak uvredljiva u drugoj. Prevod mora biti osetljiv na moralne i duhovne vrednosti. Zadatak prevodioca je da nađe odgovarajuće reči i simbole u ciljnom jeziku kako bi se uspostavio značenjski ekvivalent. Ta dimenzija vrednosti je veoma zbunjujuća za prevodioce i daje za rezultat neke od najgorih prevoda u koliko prevodilac nije dovoljno stručan.

Značenje ili kultura

Pitanje s kojim se prevodioci često susreću je da li je bitnije preneti značenje ili tačno interpretirati kulturu. Odgovor nije jednostavan. Neki smatraju da poruka koja se prenosi uvek mora biti na prvom mestu. Međutim, nije isto da li prevodimo pravni dokument, reklamu ili knjigu o kulturi nekog naroda, pa s obzirom na to prevodilac mora doneti odluku u kojoj meri će uzeti u obzir kulturu za svaki pojedini tekst. Na primer veoma je važno razmatrati kulturu u koliko se prevodi reklama za neku poznatu internacionalnu kompaniju. Prevod koji nije prilagođen kulturi u kojoj se proizvod prodaje može imati katastrofalne posledice po proizvod, a i po samu kompaniju.

Greške u prevodima

Greške u prevodima tekstova ili jednostavno greške pri izboru reči su uzrokovane nedovoljnim poznavanjem i ciljnog i izvornog jezika i kulture. Treba voditi i računa o rečima i izrazima koji se ne mogu prilagoditi ciljnom jeziku jer je u nekim situacijama najbitnije doslovno značenje, a ne poruka. Na primer, prilikom prevođenja dokumenta prevodilac neće istraživati koja institucija u ciljnom jeziku i kulturi po ovlašćenjima odgovara instituciji iz izvornog jezika, već će prevesti onako kako piše. Ili ako se prevodi turistička brošura u kojoj je bitno reklamirati izvornu kulturu, to se mora poštovati.

Prevođenje govora

Prevođenje govora nije nimalo naivan i lak proces. Za to je potrebno unajmiti stručnog prevodioca koji je fluentan u oba jezika, a i poznaje obe kulture. Idiome, žargone i slično ne sme prevoditi direktno, već naći adekvatnu zamenu za ciljni jezik i kulturu. Neophodno je da prevodioc bude kreativan kako bi što brže i lakše našao rešenje za takve prevodilačke probleme. Uz to potreban je i širok vokabular iz oba jezika. Posebna stručnost je potrebna za dijalekte i lokalizme koji se koriste u datim kulturama. Na primer pri prevođenju razgovora između dva političara, važno je da prevodilac poznaje političko stanje i sistem države obe kulture kako bi razgovor što bolje i prirodnije tekao.

Kao što smo videli, kultura se nikad ne može sto posto uvažiti, a ni zanemariti u potpunosti. Uloga prevodioca je da odredi u kojoj će meri uzeti u obzir kulturu, a da to zvuči prirodno, da bude potpuno jasno i da se pri tom niko ne uvredi. Kako bi to mogao učiniti, od ključne je važnosti da bude upoznat kako sa oba jezika, tako i sa obe kulture.