Mađarski jezik i gramatika

Mađarski jezik – gramatika i pravopis

Mađarski jezik pripada ugarskoj podgrupi ugro - finskih jezika koji pripadaju uralskoj porodici jezika. Ovim jezikom se služi oko 15 miliona ljudi. Zvanično se govori u Mađarskoj, a službeni status ima i u Srbiji (Vojvodini) i jedan je od službenih jezika u Evropskoj uniji.

Kao manjinski jezik priznat je i u Sloveniji, Slovačkoj, Austriji, Rumuniji, Ukrajini i Hrvatskoj. Jedini slični jezici mađarskom su hantijski i mansijski koji se govore u Rusiji, a njihov broj govornika ne prelazi nekoliko hiljada ljudi.

Gramatika

Mađarski jezik je specifičan po tome što ima veliki broj padeža. Iako se lingvisti ne slažu oko tačnog broja, procenjuje se da ih ima oko 18 ako ne i više i zbog toga se mađarski jezik smatra za najkompleksniji jezik Evrope. Ovakav sistem i broj padeža je karakteristično za aglutinativne jezike poput mađarskog. Interesantno je što se u školama ni ne koriste padeži već drugi sistemi za analizu jezika. Međutim, druga struja lingvista smatra da u mađarskom jeziku uopšte ne postoje padeži, već samo sufiksi koji se pogrešno interpretiraju kao padeži. Bitno je naglasiti da mađarski jezik ne razlikuje rodove.

PROČITAJTE JOŠ... Izumiranje jezika

Kompleksnost se ogleda i u činjenici da u mađarskom jeziku ne postoji glagol koji iskazuje pripadnost - „imati“, već se iskazuje sa “nekem van” (ja imam) što u bukvalnom prevodu znači meni postoji. Glagoli se u mađarskoj jeziku menjaju, odnosno konjugiraju na osnovu postojanja, odnosno nepostojanja objekta koji ga sledi. Na primer „Látok“ što znači „Ja vidim“, a „Látom a könvyet“ znači „Ja vidim knjigu“. Postoje dva glagolska vremena koja se koriste: sadašnje i prošlo, i tri glagolska načina: indikativ, konjuktiv i kondicional. Imenice se u mađarskom jeziku grade, odnosno sastoje se od: osnove + sufiks za broj (jednina / množina) + sufiks za pripadnost + sufiks za padežni oblik.

Pravopis

U mađarskom jeziku se koristi 40 slova, iako se u pisanju tradicionalnih prezimena koristi još 4. U vojvođanskom dijalektu se javlja i glas koji se ne koristi u Republici Mađarskoj, može se obeležiti kao „ë“, a koristi se samo kada želimo da naglasimo taj dijalekat. Po pravilu, u govoru se uvek akcentuje prvi slog. Retko kad se nađu tri ili više suglasnika uzastopno što ovom jeziku daje specifičan ritam. Međutim, izuzetno se često javljaju udvojeni suglasnici što može osetiti u govoru.

Red reči u rečenici je poprilično slobodan, međutim postoje određena pravila koja mu ne dozvoljavaju da se reči nižu bilo kako već u zavisnosti od toga šta želimo da naglasimo. Najčešći red reči u rečenici koji je nastao pod uticajem drugih jezika je subjekat – predikat – objekat.

Pismo - latinica

Slova se pišu i izgovaraju isto kao u srpskom jeziku. Ima 14 samoglasnika dok ostalih 26 slova su suglasnici. Samoglasnici se uglavnom javljaju u dugoj i kratkoj formi. Neki od karakterističnih glasova: E, e ( izgovara se kao „E“ u srpskom jeziku, samo malo otvorenije, kao u Bačkoj i Banatu - uvek je kratko) i É, é (usta se nameste za izgovor glasa e, ali se umesto toga kaže i, pa se dobije mešavina između e i i, uvek je dug); vojvođansko ë je glas između e i é. Postji 4 vrste glasa „U“ i 4 vrste glasa „O“. Znakovi iz engleske abecede „x, y, w, i q“ nemaju svoje glasove. Važnost razlikovanja glasova u mađarskom jeziku se može videti u sledećem primeru: „Kerek“ (okruglo), „Kérek“ (molim) i „Kerék“ (točak).

Značajno je za prevodioce da znaju da osobenosti mađarskog jezika ima i u samoglasnicima i suglasnicima. Po vokalizmu se značajno razlikuje od srpskog jezika sa svojih samoglasnika, dok u srpskom postoji samo 5. Bitno je razlikovati samoglasnike po dužini, npr „i“ kao kratko i „í“ dugo, kao i po boji ( npr razlika između „a“ i „e“). Naš fonetski sistem nije u stanju da očuva ove pojedinosti jezika.

Mađarski - pozajmljenice i jezik

Važno je naglasiti da se književni mađarski jezik po nekim sitnicama razlikuje od onog koji možemo čuti na primer na ulicama Budimpešte. Počevši od Budimpešte i idući sve dalje, jezik se sve više razlikuje od „standardnog“ mađarskog, pa sve do Vojvodine gde su razlike velike. Na primer reč „burgonya“ u Mađarskoj znači kropmpir, dok se u Vojvodini krompir kaže „ krumpli“.

Mađarski jezik je geografski veoma udaljen od svojih srodnika, pa je logično da će kroz istoriju doći u dodir sa svojim susedima kao što su srpski i nemački (Mađarska se graniči sa Austrijom i Srbijom). Mađarski ima mnogo zajedničkih i sličnih reči sa srpskim jezikom. Ali takođe su puno reči i jedan i drugi jezik preuzeli iz turskog i nemačkog jezika. Na primer: na mađarskom se reč papuča kaže „papucs“, ključ „kulcs“ , a sto, odnosno astal je „asztal“. Ima situacija u kojima se vidi da je mađarski jezik pozajmio slovenske reči kao što je „kovács“. Takođe, u srpskom jeziku se mogu pronaći i mađarske reči na primer „ašov“.

Za mađarski jezik je specifično da reči mogu nastajati spajanjem kraćih reči, pa tako jedna od najdužih reči ima 44 slova i glasi: Megszentségteleníthetetlenségeskedéseitekért što približno znači „kao da za vaše stalno ponašanje ne možete biti oskrnavljeni“ i može se reći da se ova reč ne koristu u svakodnevnom govoru verovatno zbog svoje dužine.