Mongolija

Mongolija - jezik, kultura i zanimljivosti

Mongolija je država u istočnoj Aziji, potpuno je okružena kopnom, nalazi se između Rusije na severu i Kine na jugu. Nalazi se na površini od 1 564 116 kolimetara kvadratnih i ima ukupnu populaciju od 3 miliona ljudi. Glavni grad je Ulan Bator. Zvaničan jezik je mongolski.

Kultura

Svake godine se u julu održava „Namaad“- festival koji slavi Mongoliju kao slobodnu zemlju. Proslavlja se svake godine od 1921. godine i obuhvata celu državu. Po svojoj organizaciji podseća na Olimpijske igre, a uz sport, održavaju se razne parade koje slave kulturu, tradiciju i vojsku. Mongolsko ime za ovaj festival je eriin gurvan naadam što se prevodi kao tri igre ljudi. U centru događaja su tri sporta: rvanje, strelaštvo i konjačke trke.

Rvanje

Pravila su jednostavna: treba da naterate svog protivnika da dotakne zemlju bilo kojim delom svog tela osim šaka i stopala. Ženama nije dozvoljeno da učestvuju u rvanju.

Jahanje konja

Jahanje konja je tip trke koji se održava izvan glavnog stadiona Ulan Batora. Trka je duga 15-30 km i ženama je dozvoljeno učešće.

Streljaštvo

U ovom sportu je dozvoljeno učešće i muškarcima i ženama. Takmiče se u timovima od po 10 članova i svakom članu je dozvoljeno 4 pokušaja. Muškarci gađaju sa razdaljine od 75 metara, dok žene sa razdaljine od 65 metara. Tokom ceremonije učesnici su u obavezi da nose nacionalne nošnje.

PROČITAJTE JOŠ... Posao prevodioca

Zanimljivosti o Mongoliji

1. Mongolija ima jako malo obradive površine i plodne zemlje. Većina površine je pokrivena stepama, dok su na severu planine, a na jugu pustinja Gobi.

2. U glavnom gradu živi više od 45% populacije.

3. Približno 30% stanovništva je nomadsko ili polu-nomadsko. Centralna životinja je konj.

4. Većina stanovnika Mongolije su budisti, pa zatim slede ateisti i agnostici, a manju grupu čine muslimani i druge religije.

5. S obzirom na to da ženama nije dozvoljeno da učestvuju u rvanju, jedne godine se jedna žena prerušila u muškarca i pobedila na turniru. Od tada je obavezna uniforma koja se sastoji iz majica otvorenih rukava.

6. Većina mongolskih nomadskih porodica voli goste i rado će ugostiti strance. Napojiće i nahraniće svakog gosta i ponuditi mu smeštaj da prenoći. Ali postoji jedna stvar koja se smatra kao najveća uvreda. Ne smete dirati šešir, čak i ako želite da ga pomerite sa puta. U Mongoliji je šešir simbol sreće i nose ga s ponosom. Nnjihova tradicija nalaže da je zabranjeno ostaviti šešir na podu, baciti ga ili zameniti sa drugom osobom.

7. Omiljeno piće među nomadskim porodicama je airag: fermentisano konjevo mleko. U koliko se nađete u situaciji da ga probate, ponudu ne smete odbiti jer se to smatra za uvredu domaćinstvu. Ovo piće sadrži 3% alkohola.

8. Pevanje iz grla. Ova vrsta pevanja se teško može opisati, najbolje bi bilo poslušati ga. Bazira se na proizvođenju visokog zvuka preko još jednog zvuka. Ova vrsta pevanja je dodata na listu kulturalnih nasleđa UNESCO-a.

9. Novac ne postoji u obliku kovanica. Sve je u papiru.

10. Postoji veliki problem zagađenja u glavnom gradu. S obzirom na to određenim danima samo određena vozila mogu da uđu u centar grada. Na primer ponedeljkom pristup centru grada zabranjeno je automobilima čije se registarske oznake završavaju na 1 i 6. Kazna za prekršeno pravilo iznosi oko 4000 dinara.

Mongolski jezik

Mongolski jezik je zvaničan i najrasprostanjeniji jezik mongolske porodice jezika u koju još spadaju i buryat i kalmyk koji se govore u Rusijij i mogul koji se govori u Avganistanu. Procenjuje se da se ovim jezikom služi oko 5.2 miliona ljudi koji žive i u Mongoliji i u okolinim državama: Kini, Rusiji i Avganistanu. U Mongoliji je najrasprostranjeniji khalkha dijalekt koji se piše ćirilicom. Postoji i latinično pismo koje se uglavnom koristi na internetu i društvenim mrežama. U unutrašnjoj Mongoliji dijalekti su raznovrsniji i češće se koristi tradicionalno mongolsko pismo.

Mongolski jezik ima glasovnu harmoniju sa kompleksnom slogovnom strukturom za mongolsku grupu jezika. To je tipičan aglutinativni jezik koji se oslanja na lanac sufiksa u glagolskim i imeničkim domenima. Iako postoji određeni redosled reči subjekat – objekat – predikat, redosled u imeničkim frazama je relativno slobodan. Glagoli imaju svoje stanje, vreme, način i modalnost. Konvergencije imaju posebnu ulogu u spajanju rečenica.

Moderni sadašnji mongolski se razvio iz „srednjeg mongolskog“ jezika koji se pričao na teritoriji Mongolskog carstva u 13. i 14. veku. Promene su se desile na polju glasova, odnosno samoglasnika, razvili su se dugi samoglasnici, a glagolski sismtem se rekonstruisao.

Samoglasnici i slogovi

Standardni jezik se sastoji od 7 samoglasničkih fonema. Oni su postavljeni u tri harmonijske grupe glasova prema parametru ATR (advanced tongue root). Grupe su –ATR, +ATR i neutralna. Neki smatraju da je ovakva podela bazirana na razlici između predjih i zadnih samoglasnika. Dužina je fonemska, samoglasnici se javljaju dugi ili kratki. U mongolskom jeziku postoji 34 suglasnika od kojih se neki koriste samo u stranim rečima. Maksimalna dužina sloga je suglasnik - samoglasnik – samoglasnik- suglasnik- suglasnik- suglasnik, gde je poslednji suglasnik sufiks na reč.

Gramatika

Pošto je mongolski jezik aglutinativan, da bi izrazio različite odnose u rečenici, uglavnom se koristi raznim sufiksima. U mongolskom jeziku se može razlikovati 8 padeža. Ako je objekat određen, mora poprimiti akuzativski oblik, a ako je neodređen javlja se nominativ. Lične zamenice postoje samo za prvo i drugo lice, dok za treće lice se koriste proksimalne i distalne, odnosno stare demonstrativne zamenice.

Pozajmljenice

Mongolski je prve pozajmljenice preuzeo iz starog turskog jezika, zatim sanskrita, persijskog, arapskog, tibetanskog i kineskog. U poslednje vreme, sve češće se sreću i koriste pozajmljenice iz engleskog, ruskog i mandarinskog.

Pismo

Kroz istoriju, mongolski jezik se pisao raznim pismima, počevši od drevnog kineskog pa do ćirilice koja se koristi danas. Hudum mongol bichig je bilo prvo pismo koje je stvoreno specifično za mongolski jezik, a bilo je najuspešnije do uvođenja ćirilice 1946. godine.