O prevođenju

Šta je prevođenje?

Od kad su se pojavili prvi oblici govora i komunikacije, naši preci su, komunicirajući s članovima ljudskih zajednica, shvatili da kada ne govore istim jezikom, potreban im je posrednik kako bi se razumeli, bez kog bi svaki pokušaj sporazumevanja bio skoro nemoguć. Tako su nastali prvi vidovi prevodilaštva i prvi prevodioci. Kako su se međunarodni odnosi širili, ljudi su sve više shvatali portebu postojanja takvih stručnjaka koji bi znali dva, tri ili više jezika. Takve potrebe su pokušavali da zadovolje praveći veliki broj obrazovanih centara, u kojima su se obrazovali stručnjaci za razna polja pa i prevodioci. Od tada, kontraverzno je pitanje može li se prevodilaštvo naučiti?

Učenje prevodilaštva

Ukoliko se prevodilaštvo može ikako naučiti, pitanje je u kojoj meri je to moguće? Da li nam je potreban i talenat? Da li prevodilaštvo spada u nauku, veštinu ili vrstu umetnosti? Tek nakon ovih pitanja, postoji nedoumica treba li se prevođenje učiti u školama kao predmet i da li bi bilo potrebno uvesti nov način podučavanja za prevođenje? Ove nedoumice su važne, jer većina problema o podučavanju mladih prevodilaca proizilazi iz tvrdji eksperata koji smatraju da se prevođenje uči iskustvom i intuiciom. Takođe, neki stručnjaci smatraju da „teorija o prevođenju“ nije korisna. Na suprotnom polu kontinuuma, nalaze se ljudi koji smatraju da se prevođenje samo u školi i može naučiti. Većina pokušava da izbegne krajnost i smatraju da je istina negde u sredini. A ove dileme, ne samo da zbunjuju studente i učenike, nego ih demotivišu i stvaraju im nepoverenje prema profesorima i planu rada.

Da li je prevođenje nauka?

Neki smatraju prevođenje za nauku. Glavne odlike nauke su preciznost i predvidljivost. Naukom možemo zvati samo ono što ima naučna pravila koja su stalno primenjiva. Takva pravila su toliko fiksna i precizna, pa se mogu smatrati zakonima. Doduše, važno je naglasiti da neke nauke, pogotovo društvene, ne mogu desegnuti stoprocentnu preciznost i predvidljivost. Zato svaka teorija koja se pojavi, mora proći niz konfirmativnih istraživanja kako bi se smatrala validnom. Prevodilaštvo se koristi naučnim podacima, većinom preuzetih iz lingvistike (sociolingvistika, semantika). Takođe, nedavno se prevodilaštvo počelo kombinovati sa kompjuterskim naukama, stvarajući mašine prevodioce. Ali samo prevođenje nije nauka.

PROČITAJTE JOŠ... Kako se slavi Noć veštica širom sveta?

Iako se prevodioci koriste teorijama i naučnim podacima, to rade na slobodan, kreativan i ličan način. Ponekad postoji više rešenja za „prevodilački problem“, a maštovitim prevodiocima čak polazi za rukom da nađu novo rešenje na licu mesta. Neki prevodilački problemi mogu biti slični, ali je nemoguće razviti formulu koja bi se mogla primeniti na svaki prevod. Razlog leži u različitosti jezika kao i u kulturološkim razlikama i kontekstima koji se provlače kroz reči i fraze. Na primer, sleng ili žargon.

Prevođenje kao vrsta umetnosti

Mnogi su, ipak, mišljenja da je prevođenje vid umestosti. Kao i sa naukom, prevođenje ima mnogo toga zajedničkog s umetnošću. Ponekad postaje zavisno od intuicije prevodioca. Poput kompozitora i slikara, raspoloženje prevodioca utiče na njegov rad. Jedina stvar što sprečava prevođenje da se svrsta u umetnost je ta što estetika čini osnovni značaj rada umetnika. Ali, prevođenje poezije, se može smatrati umetnošću, jer se ne radi o direktnom prevodu, već prepevu pesme, za šta je potrebno i te kako truda, talenta, i smisla za poeziju.

Prevođenje kao veština

Svrstavanje prevođenja u kategoriju nauke ili umetnosti je teško, pošto ima karakteristike oba. Zbog toga odlučili smo se da ga svrstamo u „međukategoriju“ koja je najusklađenija sa poljima koje obuhvata prevođenje - ta kategorija se može imenovati kao veštine.

Problem podučavanja prevođenja

Pošto smo svrstali prevođenje u veštine, a veštinama se smatraju tehnike i umeća, prevođenje treba učiti kao iste uzimajući u obzir prirodu prevoda, poznavanje učenika u oba jezika (onog sa kog, i onaj na koji se prevodi) a i ciljeve kursa prevođenja. Pošto postoje razne vrste prevoda, kurs treba koncipirati na taj način.

Moguće tehnike podučavanja

Gramatičko prevođenje - čiji je cilj, kako samo ime kaže, učenje gramatike i gramatičkih pravila. Iako se ovaj metod učenja u današnje vreme retko koristi i dalje je popularan kod nekih profesora. Koristi se uglavnom za ocenjivanje naprednijih studenata, specijalizovane testove za prevodioce ili za završni test kursa prevođenja na univerzitetima na kojima je prevođenje i dalje sastavni deo plana i programa. Važno je napraviti razliku između učenja prevoda i učenja jezika.

Ukoliko studenti paralelno uče strani jezik na koji prevode i prevođenje, mogu se javiti dva velika problema. Iako prevođenje i učenje jezika idu ruku pod ruku, prevodilački problemi su teži za rešavanje. Postoji mnogo termina koji se teško prevode, bez obzira na stručnost prevodioca, početnicima mogu zadavati glavobolje, na primer termini specifični za kulturu, metafore i tekstovi drugih vrsta koji spadaju u kategorije o kojima studente tek treba podučiti jer su važne za prevođenje. Drugo, bitno je odabrati odgovarajuće metode učenja jezika koje idu uz učenje prevođenja kako bi se oni nadopunjivali i kako ne bi dolazilo do inteferencije. Kako bi bili uspešni u podučavanju prevođenja, profesori moraju da spoje tehnike učenja jezika, kulture i prevođenja. Te tehnike moreju biti povezane s objektivnim i subjektivnim delom - „teorija“ prevođenja kao objektivno primenjivo i mašta i intuicija studenta kao subjektivni deo prevoda.

Dakle, prevod, kao i svaka veština se može naučiti, a s druge strane usko je povezan sa učenjem jezika. Međutim, mora se napraviti razlika između ta dva.