Pitanja i problemi u lingvistici

Lingvistika kao polje nauke

Izuzetan rast lingvistike kao polje nauke je premašilo očekivanja njenih prvobitnih osnivača. Lingvistika je pokrenula kognitivnu revoluciju pedesetih godina prošlog veka koja traje i dan danas. Zahvaljujući lingvistici saznajemo mnogo o jezicima, o njihovom poreklu, preko toga zašto ih ima tako puno pa sve do rešavanja zločina uz pomoć jezika. Ne samo to, lingvistika nam je pružila poprilično uverljiv uvid u prirodu ljudskog uma, kako izgraditi mašine koje govore (robote), kako podučavati ljude sa disleksijom i drugim poremećajima čitanja, kako poboljšati funkcije mozga koje se odnose na jezike itd. To je impresivna mogućnost jedne, tako naizgled male, nauke. Postoji samo jedan vrlo veliki problem: glavne jezičke misterije koje su bile cilj lingvistike ostaju misteriozne kao i do sada. Mnogi fundamentalni problemi lingvistike i dalje nisu rešeni. Bili biste iznenađeni da znate koliko malo lingvisti zapravo znaju o centralnim problemima u proučavanju jezika.

Glavni nerešeni problemi u lingvistici:

1. Komunikacija kod drugih vrsta

Naša sposobnost da učimo jezike je najizraženije ljudska osobina. Ali mi toliko malo znamo o ovoj sposobnosti: ne znamo šta tačno razlikuje ljudski jezik od drugih sisitema komunikacije. Primati kao najbliži ljudski srodnici, šimpanze i gorile, su pokazali izuzetnu sposobnost u učenju i korišćenju znakovnog jezika. U precizno osmišljenom eksperimentu, Koko gorila je tokom godina uspela da nauči stotine znakova i da mnoge od njih kombinuje u fraze.

Pesme ptica i njihova sposobnost da razaznaju i koriste određene zvuke (zov) pokazuju da postoje izuzetne sintaksičke osobine. Papagaji pokazuju zanimljivu sposobnost da izgovore, odnosno imitiraju, veliki raspon ljudskih glasova i zvukova. Pčele i njihovi plesovi su takođe zanimljivi sa lingvističkog i jezičkog aspekta. Ako je životinjsko carstvo bogato komunikacijskim sistemima koji su na neki način uporedivi sa ljudskim govorom, onda je razlika između našeg jezika i komunikacije drugih vrsta samo kvalitativna. Glavno pitanje u vezi sa ovim problemom sa kojim se lingvisti bore glasi: „ Šta razlikuje ljudski jezik od komunikacijskih načina životinja?“

SAZNAJTE JOŠ... Kako se slave Nova godina i Božić u svetu

Drugo pitanje koje bi se moglo postaviti vezano za ovaj problem je: „ Koliko je jezik poseban?“ Da li postoje aspekti jezika koji su u potpunosti jedinstveni i različiti od ostatka našeg kognitivnog sistema ili je jezik samo kombinacija domena opštih funkcionisanja koje ljudi svakako poseduju.

2. Učenje jezika

Kako odrasli uče jezik? Očigledno je da je pitanje kako bebe, odnosno deca, uče jezik najvažnije, ali glavobolje lingvistima i psiholingvistima zadaje i pitanje na koji način odrasli uče drugi ili treći jezik. Da li koriste iste mehanizme učenja jezika kao bebe ili uče jezik na drugačiji način? Koji su prediktori uspeha učenja jezika kod odraslih? Šta je fluentnost? Fluentnost je temeljni koncept u lingvistici koji podrazumeva mnogo pretpostavki, ali operacionalna definicija ovog pojma i dalje nije određena. Kažemo da dete može postati fluentno, odnosno tečno govoriti bilo koji jezik ili da je dete tečno u svom maternjem jeziku od 5. godine života, ali ni sami nismo sigurni šta tečno, odnosno fluentno znači. Ne postoji određeni parametar kojim bismo mogli odrediti „nivo fluentnosti“ u nekom jeziku.

3. Merenje i modelovanje jezika

Šta je optimalan model za filogenetsku rekonstrukciju jezika? I dalje je u toku debata na koji način je najbolje izgraditi jezičke veze (često modelovane kao „drveće“) s obzirom na to da u jeziku postoje stvari koje ne postoje zapravo u evolucionarnoj biologiji kao što su jezički kontakt, pozajmljenice itd.

Kako možemo „izmeriti“ složenost jezika? Opet je reč o jednom od ključnih kocepata lingvistike, koji je takođe bez jasne operacionalne definicije , koji nas sprečava u pronalaženju odgovora na pitanje da li su neki jezici složeniji od drugih. Pokušaji da se tako nešto učini su veliki korak bliže, ali i dalje suviše daleko od neke sveobuhvatne definicije.

4. Povezanosti jezika

Koje su interakcije između jezika, kulture i misli? Ovo je jedno od najtežih pitanja lingvistika kojim se delom bavi Sapir-Worphova hipoteza, ali pitanje je mnogo kompleksnije. Kako jezik utiče na kulturu? Da li onda kultura može da utiče na misli? Kavkve su veze između ova tri pojma?

5. Jezik i mozak

Ovo je područje u kom lingvistika najviše zaostaje. Glavno pitanje koje postavljamo glasi „Šta se dešava u ljudskom mozgu tokom učenja jezika?“ To pitanje je poprilično široko a može se rastaviti na sledeće:

Način lateralizacije jezika u mozgu: Kako leva i desna hemisfera mozga interaguju tokom produkcije i razumevanja jezika? Da li postoji ogromna redundantnost (nepotrebno, nebitno, izlišno) tako da se ljudi mogu oporaviti od moždanog udara prenošenjem ovih funkcija?

Kako prepoznajemo reči? Kako od akustičnog signala dospemo do reči, posebno uzimajući u obzir kako je nekad osiromašen zvučni signal koji primamo? Kakve su funkcije dorzalnih i ventralnih puteva u mozgu što se tiče primanja i procesuiranja jezika?

Koje su funkcije Brokinog polja? Da li je ono stvarno specifično za sintaksu i jezik ili ima neke opštije generalne kognitivne funkcije? Koliko su modularni različiti delovi mozgda koji su povezani sa različitim funkcijama? Neka pređašnja istraživanja su otkrila da su određeni delovi mozga povezani, odnosno asocirani sa raznim funkcijama kao što su pričanje, prepoznavanje reči, induktivni efekti u procesuiranju reči, sintaksa, fonologija, procesuiranje emocionalnog aspekta jezika i tako dalje. Kako su povezani određeni regioni mozga i koliko su dosledni u smilslu obavljanja svojih zadataka?

Na prvi pogled sva ova pitanja izgledaju jednostavno, ali odgovre na njih je veoma teško pronaći i oni menjaju današnju nauku i tehnologiju. Budućnost lingvistike leži u motivisanim i strastvenim pronalazačima. Pomoću pravih alata i programa možemo učiniti čuda.