Poreklo jezika

Kako su ljudi razvili jezik?

Poreklo jezika je jedna od najaktuelnijih tema kojima se bave đaci, a i mnogobrojni stručnjaci, lingvisti i istoričari. Zbog nedostatka dokaza, veoma je teško zapravo odrediti kako su ljudi uopšte razvili jezik. Dok novija istraživanja ukazuju na to da se odgovor krije u praistorijskim pećinskim crtežima. Način na koji ljudski jezik funkcioniše je fascinantan. On predstavlja temelj svake komunikacije i u potpunosti se zasniva na zvukovima koje naš mozak povezuje sa specifičnim stvarima ili emocijama. Ali odakle nam jezik potiče, i kako se razvio u kompleksan sistem kojim danas operišemo? Ovo pitanje su naučnici, istraživači i istoričari pokušavali da reše dugi niz godina. Zapravo, pitanje o prvom ljudskom jeziku se razmatra već vekovima, a i dalje ne postoji usaglašenost mišljenja o tome koliko je jezik star ili odakle potiče.

Prapočeci jezika

Novija istraživanja lingvista ukazuju na značaj proučavanja crteža na zidovima pećina. U svom istraživanju otkrivaju da su crteži crtani na najakustičnijim mestima u pećini, gde se zvuk odbija i odjekuje više nego u ostalim delovima pećine. Takva mesta se uglavom nalaze u nedostižnijim delovima pećine koje je teže pronaći. Ova otkrića ukazuju na to da su akustika i zvuk bili od izrazitog značaja za umetnosti u pećini, i da su praljudi pažljivo osmislili mesta gde će slikati, a ne da su razbacali crteže po prvom pećinskom zidu na koji su naišli.

PROČITAJTE JOŠ... Šta su homonimi, sinonimi, antonimi, deminutivi i augmentativi?

Kako su nastali pećinski crteži?

Smatra se da crteži na takvim mestima predstavljaju zvukove koje su ljudi čuli ili proizveli u tom prostoru. Transfer infrormacija podrazumeva povezivanje auralnih (zvučnih) informacija i procesuiranje istih kako bi se stvorile nove vizuelne informacije. Ovo ukazuje na to da su čovekovi preci razvili složenije obrasce mišljenja u simbolima, što zači da svet više nisu samo kroz čula proživljavali, već i da su počeli da ga predstavljaju i doživljavaju kroz ovu vrstu umetnosti. Šta više, veoma je zanimljivo videti stapanje auditivnih informacija i vizuelnih slika.

Uticaj crteža na razvoj mozga i jezika

Posle svega, pećinski crteži predstavljaju temelj za moderne jezike, kada čujete neku reč ili neki onomatopejski zvuk, vaš mozak će automatski asocirati taj zvuk sa slikom onog što predstavlja. Na primer, ukoliko neko izgovori reč stolica, u vašem mozgu će se „pojaviti“ slika stolice onako kako je zamišljamo. Zbog pećinskih crteža pračoveka, mozak modernog čoveka se razvio u visoko – funkcionalni kognitivni sistem kakvim danas operišemo. Iz tog razloga, neki naučnici su sigurni da su crteži iz pećina koristili kao vid komunikacije za čoveka praistorije.

Ovi nalazi postavljaju nov korak u proučavnju porekla jezika. Veruje se da ljudi hodaju Zemljom već 200 000 godina, a da se korite jezikom bar polovinu tog vremena. Ali zašto onda ne postoje usaglašena mišljenja o poreklu jezika? Uglavnom zbog nedosatka dokaza koji bi pomogli u učvršćivanju teorija ili mišljenja.

Pećinski crteži se mogu pronaći svuda po svetu, a najpoznatiji su Lasku u Francukoj, Altamira i El Katiljo u Španiji, Blombos u Južnoafričkoj Republici i Sulavesi u Indoneziji. Takođe u Srbiji nedaleko od Knjaževca na levoj obali Trgoviškog Timoka u podkapini pećine se nalazio trag pećinskog slikarstva, koji je, na žalost, vandalizovan.