Pozajmljenice u srpskom jeziku

Pozajmljenice

Fond reči svakog jezika sastoji se iz mnogo različitih slojeva. Jedan od njih su definitivno pozajmljenice. To su reči iz drugih jezika koje su asimilovale u naš, jer naš jezik nema reč za određeni entitet. Takođe, mogu biti prisutne jer smo suviše eksponirani nekom drugom jeziku pa on polako ulazi u naš. Često nismo ni svesni koliko koristimo pozajmljenice. Neki ljudi tvrde da one loše utiču na naš jezik jer se zbog njih izvorne reči gube, ali to nije uvek istina. Jednostavno, jezik je živa stvar koja se razvija na razne načine, i pozajmljenice ga obogaćuju. Čest je slučaj da postoji mnogo pozajmljenica iz mnogo različitih jezika, pa je potrebno vremena nabrojati sve. Dakle, koje su to najbrojnije pozajmljenice u srpskom jeziku?

Turcizmi

Turcizmi su reči turskog porekla. Kao što znamo, većina naše zemlje bila je pod turskom vlašću prilično dugo, i to se odrazilo i na jezik. Većina turcizama je deo standardnog jezika. Zbog tako čestog korišćenja, danas i ne primećujemo da je nešto turcizam, niti nam reči izgledaju strano. Naravno, neke reči su poprimile sasvim drugo značenje nego što imaju u turskom, a neke su ostale gotovo identične. Kada ujutro pijete kafu, koristite džezvu za njenu pripremu i po ukusu dodate šećer, na primer.

Pročitajte još... Jezici nacionalnih manjina

Germanizmi

Nemački jezik je takođe imao doprinos našem. Ako se prisetimo šta je bilo sa Vojvodinom dok je ostatak države bio pod turskom vlašću, shvatićemo zašto su u ovom predelu najviše rasprorstanjeni germanizmi. Interesatno što je nemački ostavio svoj trag i na neke gramatičke konstrukcije u našem jeziku, a ne samo na vokabularu. Postoje i određeni termini na nemačkom jeziku koji su se zadržali u Vojvodini, kao na primer kibic fenster. Ovo je termin za isturen prozor kroz koji se može videti više nego kroz običan prozor i koji je služio da bi se lakše motrilo na ulicu. Danas se termin neretko koristi i za bake koje sede pored prozora i motre na svoj komšiluk.

Anglicizmi

U skorije vreme možemo da se zahvalimo najviše tehnologiji zbog sve više prisutnih anglicizama u našem jeziku. Dalje, engleski je vrlo dominantan jezik koji slušamo skoro svaki dan kroz serije, filmove, ili muziku. Neminovno je da se anglicizmi nalaze u srpskom, ali to ne treba da nas obesharbljuje. I pre, dok nije bilo interneta i modernog doba, anglicizmi su bili prisutni pa to nije škodilo jeziku. Same reči kao što su džemper, sport, tenk ili tenzija potiču iz engleskog jezika. Ipak, ljudi umeju da pozajmljuju i nepotrebne reči iz engleskog, a često ćemo čuti i da se engleski potkrao u sleng.

Romanizmi

Postoje i romanizmi, a to su reči koje potiču iz latinskog, španskog, italijanskog, i francuskog. Primetićemo da se prestiž latinskog zadržao jer se reči koje potiču iz ovog jezika i onih nastalih od njega uglavnom koriste za neke pojmove koji prevazilaze svakidašnje potrebe. Takve su, na primer, opera, tenor, balkon (italijanski), formula, literatura, aneksija (latinski), bilans, legitimitet, žanr (francuski). Naravno, postoje i reči iz ovih jezika koje koristimo relativno često. Najlakši primer dolazi iz španskog, a to je reč cigara.