Prevodioci koji su promenili svet

Prevodioci koji zaslužuju poštovanje

Prevođenje se može koristiti u mnoge svrhe, na primer, može olakšati poslovne odnose između dve firme na suprotnim krajevima sveta ili može učiti ljude o raznim drugim kulturama i načinima života, može čak i pomoći u spašavanju života širenjem znanja o novim medicinskim tehnikama širom sveta. Spisak koristi koje dobijamo prevođenjem je ogroman. U tom duhu, predstavićemo vam prevodioce koji zaslužuju da se njihovo ime nalazi u udžbenicima istorije, te da se pokaže šta su pružili svetu. Uz to, pisaćemo o uticaju značajnih prevoda i načinu na koji su promenili svet.

Sveti Jeronim

Jedan je od najpoznatijih svetskih prevodilaca, a svakako i jedan od onih čiji je rad najviše uticao na oblikovanje sveta - Sveti Jeronim. Živeo je od sredine četvrtog do početka petog veka nove ere. On je napisao „Vulgatu“ koja je postala zvanični katolički prevod „Biblije“, odnosno najpoznatiji prevod „Biblije“ na latinski jezik sa grčkog i hebrejskog. U narednom milenijumu „Vulgata“ je bila jedina prevedena verzija „Biblije“ u upotrebi.

Horhe Luis Borhes

Pored toga što je bio poznati pisac, Horhe Luis Borhes je bio talentovan književni prevodilac koji je po rasprostranjenoj pretpostavci preveo „Srećnog princa“ Oskara Vajlda na španski kada je imao samo 9 godina. Preveo je širok spektar književnih dela za špansku publiku, uključujući dela Edgara Alana Poa, Viljema Faulknera, Kiplinga, Vitmana, Virdžinije Vulf, Hesea i Kafke. Njegovi prevodi su zasnovani na principu da strogo pridražavanje izvornom tekstu nije bio glavni prioritet. Poruku i utisak koji je prenosio čitaocima, stavljao je ispred prevođenja „reč za reč“ i bio je na neki način inovator u ovakoj vrsti prevođenja.

PROČITAJTE JOŠ... Jezik i njegova funkcija

Konstanca Garnet

Još jedan divan i plodan književin prevodilac bila je Konstanca Garnet. Glavni fokus joj je bila ruska književnost koju je predstavljala engleskoj puiblici. Njeni prevodi su uključivali dela Tolstoja, Dostojevskog i Čehova i mnoge druge, međutim nisu svi ruski pisci cenili njen rad. Vladimir Nabokov je otvoreno kritikovao njene prevode, navodeći da je Garnetova imala običaj da izostavlja reči i fraze koje nije razumela. Bez obzira na to, njen celokupan rad se sastojao od 71 prevedenog dela pa se na osnovu toga Garnetova može smatrati za ključnog književnog prevodioca koji je mnogo radio i doprineo razumevanju ruske istorije i kulture među britanskim čitaocima.

Gregori Rabasa

Gregori Rabasa je još jedan prevodilac koji je mnogo radio kako bi predstavio dela na stranom jeziku engleskim čitaocima. On je prevodio romane koji su napisani na španskom i portugalskom jeziku. Njegov fokus bio je na nekim od najvećih latinoameričkih autora uključujući Julija Kortozara, Horhea Amada i Gabrijela Garsiju Markeza. U stvari, Markez je smatrao da je prevod njegovog dela „Sto godina samoće“ bio još bolji od samog originalnog dela.

Ser Ričard Barton

Fascinantan pojedinac, Ser Ričard Barton opisan je kao engleski istraživač, geograf, prevodilac, pisac, vojnik, orijentalist, kartograf, etnolog, špijun, lingvista, pesnik, mačevalac i diplomata. Umesto da se fokusirao na poznata književna dela, Ser Ričard Barton se više usresredio na kontraverznije spise. On je bio prva osoba koja je obezbedila prevod „Kama sutra“ na engleski, a u njegove druge prevode se ubraja i necenzurisana verzija knjige „Hiljadu i jedna noć“- veoma kontraverzan rad koji zastupa viktorijanske stavove prema „sramotnom materijalu“.

Edvard Džordž Sajdenstiker

Edvard Džordž Sajdenstiker se može smatrati bogatsvom u polju književne fikcije jer je bio uticajna figura u prevođenju japanske fikcije. Zaista, mnogi čitaoci ne bi imali prilike da čuju i upoznaju se sa radovima pisaca kao što su Jukio Mišima, Jasunari Kavabata i Junikiro Tanizaki. da nije bio Sajdenstikerovog truda. Ne samo da je pomogao čitaocima sa engleskih govornih područja tako što je preveo ove romane, već je zaslužan i za pomoć Jasunariu Kavabati da postane prvi japanski dobitnik Nobelove nagrade 1968. godine kao rezultat njegovog prevodilačkog rada.

Prevodi koji su promenili istoriju

1. Vulgata

Kao što je već pomenuto „Vulgata“ je dugo vremena bila jedini prevod Biblije u upotrebi, međutim Biblija je prevođena stotinama puta kada se hrišćanstvo proširilo širom sveta. Istorijske posledicec su neizmerljive. Biblija je inspirisala pohode, osvajanja i krstaške ratove ali kao i dela milosrđa i hrabrosti, a najvažmiji biblijski prevod datira iz 382. godine i to je sama „Vulgata“. Nastao je kada je papa Damasus I naredio sv. Jeronimu da prevede Stari i Novi zavet na latinski sa originalnih hebrejskih i grčkih spisa.

2. Grčka filozofija sačuvana u arapskim prevodima

Zapadna civilizacija mnogo toga duguje antičkim Grcima. Čak i renesansni učenjaci i revolucionari su uzimali ideje i inspiracije od klasičnih grčkih filozofa. A da li ste znali da smo mnoga saznanja o starogrčkoj filozofiji saznali iz arapskih prevoda? Počevši od 8. veka, kalifi dinastije Abasid su naručili arapske prevode grčkih naučnih radova. Tokom vremena kada su Evropa i Vizantijsko carstvo skoro zaboravili na filozofe kao što su Sokrat, Aristotel i Platon, muslimani su pomogli da se njihove ideje održe živim.

3. Kanali Marsa

1877. italijanski astronom Đovani Virdžinio Šiapareli je počeo sa mapiranjem površine Marsa: kontinenata i kanala. Te kanale zvao je „canali“, a srećom po žanr naučne fantastike, astronomi koji govore engleski preveli su „canali“ kao kanale. To bi značilo ne samo da ima života na Marsu, već i civilizacije koja je dovoljno napredovala da je uspela da sagradi te kanale. Ova zamisao je inspirisala neke od najranijih dela naučne fatastike poput H. G. Velsov „Rat svetova“ i E. R. Burousov „Princ Marsa“.