Prevođenje knjiga za decu

Načini prevođenja dečije književnosti

Kako u Srbiji, tako i u regionu, ne postoji mnogo pisaca za decu pa je nužno prevoditi knjige stranih pisaca. Prevod knjiga za decu je značajna oblast koja se proučava. S obzirom na činjenicu da su knjige za decu pisali, a i dalje pišu, razni autori širom sveta, dobija se za rezultat internacionalizam i multikulturalizam. Zbog toga, prevedeni radovi moraju biti adaptirani i što bolje približeni mladim čitaocima.

Obeležja dečije književnosti

Nije jednostavno odrediti šta se tačno misli pod „dečja književnost“ jer reči deca i književnost, pokrivaju različite koncepte i područja. Neki autori obraćaju više pažnje na sociološke aspekte književnosti pa smatraju da je dečija književnost sve što dete čita ili sluša, od dečijih novina do knjiga. U obzir ne treba uzeti samo književnost koja je pisana za decu, već i književnost koju su deca sama pisala, kao i usmenu tradiciju. S druge strane, neki autori i kritičari se ne usaglašavaju sa ovakvim pogledom i smatraju da je dečja književnost pisana za posebnu čitateljsku publiku, ali da je ne pišu članovi te publike. Takve knjige pišu osobe koje to čine u ime dece i za decu.

PROČITAJTE JOŠ... Tajlandski jezik

Pojam „dete“ je relativan. Nije određeno da li se misli na dete predškolskog, ranog školskog ili školskog uzrasta ili na adolescenta. U knjige za decu spadaju i slikovnice, bajke i priče za decu, ali i romani za tinejdžere i oni se po svom sastavu razlikuju od knjiga za odrasle. Književnost za decu je poseban deo književnosti i treba mu vlastita teorija, vlastita područja proučavanja, aktivnosti u marketingu, izdavaštvo, kritika itd. i na tim poljima se veoma razlikuje od književnosti za odrasle.

Uticaj prevodilaca

Kao ključne karakteristike knjiga za decu možemo navesti: maštu, fantaziju, toplinu i sigurnost, a sa porastom uzrasta možemo dodavati i druge, kao što su avanturizam i misterija. Dakle, ključna uloga prevodioca je da na ispravan način prenese sve ove žanrove dečijoj publici. Nesumnjivo je da je pravilan rad prevodilaca veoma važan činilac i da se na taj način vrši uticaj na detinjstvo, a i stvaranje ljubavi prema knjigama. Kako bi dobro uradio svoj posao, prevodiocu se preporučuje da provede neko vreme sa decom, posveti im pažnju, razume njihovu kulturu i pre svega razume dete u sebi.

Uzimajući u obzir zahteve mladih čitalaca, prevođenje dečje književnosti je i zahtevan zadatak. S obzirom na to da veliki broj dece uživa da čita knjige, pored roditelja, i prevodioci igraju ulogu u razvijanju pozitivnog stava prema književnosti. Pri prevođenju najpre treba voditi računa o razumljivosti jezika: apstraktne ideje i komplikovane reči treba pravilno upotrebljavati kako bi čitaoci svih uzrasta mogli da razumeju o čemu se radi. Što se tiče namlađih čitalaca, pohvalno je da rečenice budu što kraće i jednostavnije.

Prevođenje različitih kultura

Pisanje i prevod dečje književnosti ograninčeno je na razne načine koji se razlikuju od kulture do kulture. Ono što je prihvatljivo u jednoj kulturi, može biti apsurdno, pa čak i uvredljivo u drugoj. Drugi problem koji sa sobom nosi dečija književnost je taj da se knjiga ili tekst mora svideti i samom čitaocu (detetu) a i autoritetu (roditelju ili nastavniku) koji biraju pogodnu literaturu za svoje dete. Autoritet ima moć odlučivanja šta će dete čitati, odnosno šta će detetu biti dostupno.

Uzimajući u obzir kulturne aspekte, prevodilac mora obratiti pažnju na kulturološke elemente oba jezika. Bez sumnje najveća poteškoća pri prevođenju leži u razlikama dva jezika, što znači da postoje stvari koje su karakteristične za kulturu određenog jezika. Različiti prevodioci usvajaju različite strategije pri prevođenju knjiga za decu. Ono što često uzrokuje probleme pri prevođenju su stvari vezane za kulturu. Neki od tih stvari mogu biti i imena junaka jer su i ona specifična za kulturu nekog naroda.

Prevođenje knjiga za decu se rukovodi sa dva principa koji mogu se mogu međusobno nadopunjavati ili isključivati: prilagođavanje izvornog teksta kako bi on bio pogodan ili koristan za dete, i prilagođavanje radnje, karakterizacije i jezika na nivo na kom dete može da pročita i razume, shodno onome što je dobro za dete i šta dete može da protumači i razume.

Jedan od razloga zašto prevođenje dečje književnosti može biti komplikovano je nemogućnost deteta da uoči i prepozna radnju na nivou na kom to rade odrasli. U procesu prevođenja dečje književnosti, mogu se naći kulturološke razlike, na primer u ponašanju likova u knjizi. Ideološke razlike stvaraju neslaganje između književnih sistema jezika koji se prevodi i jezika na koji se prevodi. Načini ponašanja društva nekog naroda i njegove moralne vrednosti, moraju biti odraženi u tekstualnim izmenama koje se uvode tokom prevođenja stranih radova, kako bi se na pravilan način izvršila adaptacija kulturološkog kontesta.

Deca svih zemalja sveta treba da imaju knjige prevedene na svoj jezik iz sledećih razloga:

1. Deca iz jedne zemlje koja upoznaju knjige i priče iz mnogih drugih zemalja, napravili su početni korak ka međunarodnom razumevanju.

2. Poznavanje klasičnih priča neke države kreira put ka razumevanju ljudi za koje je ta književnost kulturalno nasleđe.

3. Deca bolje razvijaju osećaj prisnosti sa decom iz drugih država.

4. Čitanje dečijih knjiga poboljšava komunikaciju između naroda, koja je dublja, bogatija i trajnija.

5. Stvara se ljubav prema knjigama.

Strategije za prevođenje vlastitih imena

Imena predstavljaju predstavljju veliki problem prevodiocima. Za njihovo prevođenje se predlažu različite strategije. Popularno je mišljenje da vlastita imena ne treba prevoditi na druge jezike, jer ona predstvaljaju obeležje jedne kulture. Međutim, kako bismo deci bolje približili priču, neki autori preporučuju prevođenje vlastitih imena. Oni koji veruju da imena ne treba prevoditi, smatraju da imena nemaju značenje te ih ne treba prevoditi, već jednostavno preneti originalno ime tokom prevoda.

Moguće strategije prevođenja imena:

1. Reprodukcija - strana imena ostaju nepromenjena

2. Dodatno objašnjenje - ne prevode se ali se u tekstu ili fusnoti daje objašnjenje

3. Zamenice - upotreba zamenica koje odgovaraju određenoj osobi umesto imena u rečenici (prigodno za kraće tekstove koji ne zahtevaju dublje upoznavanje sa likom)

4. Transkripcija - pisanje imena onako kako se čita (primer: John - Džon)

5. Egzonimi- zamena imena njegovim ekvivalentom u ciljnom jeziku (primer: Peter- Petar; pogodno za knjige za decu mlađeg uzrasta)

6. Zamena poznatijim imenom iz izvorne kulture ili međunarodno poznatim imenom koje ima istu funkciju

7. Zamena imena drugim iz ciljnog jezika