Proslava Božića i Nove godine u svetu

Kalendar zimskih praznika i običaja

Zimski raspust samo što nije počeo, a mi se zagrevamo uz tople čokolade i čajeve uz veselu atmosferu. Euforija za praznike raste, planiranja počinju, a Nova godina čeka iza sledećeg ćoška. Zimu smatramo za vreme odmora, hibernacije i tišine, ali gledajući kalendare po svetu, možemo otkriti puno praznika koji nam potvrđuju suprotno. Ovi hladni meseci su popularni i pogodni za žurke i proslave, od kojih su neki bazirani na tradiciji, a drugi se fokusiraju na čistu zabavu i veselje. Svako slavi na svoj način, a za početak zimskih praznika u Srbiji možemo smatrati slavu Sv. Nikola, iako kalendarski raspust još nije počeo. Širom sveta praznični duh počinje prvim snegom. Spremili smo listu zimskih praznika koji se obeležavaju u svetu:

Sviata vechera - Ukrajina /Sveta večera/

U Ukrajini božićna slavlja počinju 2. januara i završavaju se 7. kada je i Božić. Mnoge tradicije mogu naći svoje korene u prehrišćanskom dobu. Tako je i 7. januara velika „Sveta večera“ koja se sastoji od 12 jela, koja simbolizuju 12 apostola.

Pšenica je glavni sastojak prvog jela zvanog „kutia“. Pravi se tako što se pšenična zrna prokuvaju, a zatim zaslade medom, makom ili orašastim plodovima. Kutia je simbol blagostanja i prosperiteta za sledeću godinu. Prema tradiciji, prva kašika kutie se baca u vis i ako se zakači za plafon, godina će biti puna blagostanja. Slično se proslavlja u Poljskoj, Litvaniji i Belarusiji.

Ta chiu - Hong Kong

Ta chiu je taoistički festival mira i obnove duše koji se 27. decembra održava u Hong Kongu. Učesnici sazivaju svoje bogove i duhove tražeći od njih da koriste svoje božanske moći kako bi obnovili njihove živote. Na kraju festivala, sveštenici glasno čitaju imena svih koji žive na tom području. Spisak imena se zatim pričvršćuje za papirnog konja koji se pali. Tako veruju da će sva imena kroz dim stići do bogova.

PROČITAJTE JOŠ... Mađarski jezik

Taoisti veruju u postojanje „Tri čista duha“ koji žive među zvezdama. Smatra se da su oni pravi izvor života i izvan su dometa promene i propadanja. Tokom Ta chiu festivala, duhovi se pozivaju da se spuste na Zemlju, da podele svoje moći sa stanovništvom kako bi im pomogli da obnove svoje duše i živote i pronađu kosmičku harmoniju.

Dan Svete Lucije - Švedska

Dan Svete Lucije odlikuje svetinju iz trećeg veka za koju se misli da je nosilac svetlosti tokom tamnih švedskih zima. To je stari paganski praznik koji se inkorporirao u hrišćanske praznike u Švedskoj. Time počinju praznici. Svakog 13. decembra devojčice se oblače u duge bele haljine sa crvenim ešarpama i nose venac upaljenih sveća na glavama. Na dan Sv. Lucije devojčice bude svoje porodice pesmom i spremaju im slatke pogačice sa šafranom. Prema starim pričama i mitovima, noć Svete Lucije je bila najduža noć u godini kada su se pojavljivala natprirodna bića u okolini, a životinje su mogle da govore. Do jutra stoka je bila gladna, a ljudima je trebalo nekoliko velikih doručaka da bi se oporavili. Ova vrsta gozbe dovela je do Božićnog posta koji počinje na Dan Svete Lucije 13. decembra.

Omisoka - Japan

U Japanu, Omisoka ili Novogodišnje veče, je drugi po važnosti praznik u godini kada se porodice okupljaju na kasnoj večeri koju sledi ponoćna poseta hramu ili svetilištu. Tokom ovog spiritualnog vremena, zvono zvoni tačno 108 puta i time se simbolizuje želja koja izaziva ljudsku patnju. Uz ovo se pije tradicionalno slatko piće koje se zove Amazake. U Japanu, 31. decembra ljudi čiste svoje domove veoma temeljno, od poda do plafona i time ispiraju „prljavštinu“ koja se nakupila tokom protekle godine. Pre ponoćne posete hramu, većina Japanaca ide na žurke ili ostaje kod kuće kako bi gledala tradicionalno takmičenje u pevanju između Crvenih i Belih u kom se učesnici takmiče do pola sata pre ponoći.

Noel - Francuska

U Francuskoj, Božić ili Noël je nazvan po „Père Noël“ odnosno po Deda Mrazu. Prema tradiciji, na Badnje veče, deca ostavljaju svoje cipele pored kamina kako bi ih Deda Mraz ispunio poklonima. Kada se ujutru probude, pronalaze svoje cipele ispunjene voćem, orasima i malim igračkama. Skoro svaki dom u Francuskoj ima „scenu rođenja“ koja služi kao žarište i ima sličnu ulogu novogodišnje jelke. Ponoćnu služba na Badnje veče po tradiciji sledi obrok koji se zove „revellion“ što znači „probuditi se“ ili „buđenje“ i simbol je duhovnog buđenja. Taj obrok se obično sastoji od ostriga (pogotovo u Parizu), kobasica, vina, kuvane šunke, dimljenje divljači, salata, voća i pogačica.

Boxing day - Velika Britanija

Boxing day se slavi 26. decembra- dan posle Božića i praznik je nepoznatog porekla, mada se smatra da datira još iz srednjovekovne Velike Britanije. Jedno od mogućih objašnjenja za ime ove manifestacije je to da je nekad bilo po običaju da trgovci primaju božićne kutije ili poklone u zamenu za svoje usluge tokom protekle godine. Danas se kutije stavljaju na javnim mestima kako bi se prikupljao novac za dobrotvorne svrhe i siromašne. Takođe u nekim delovima Velike Britanije se ostaci od božićne večere pakuju u kutije sa priborom za higijenu i starom odećom i nose u centre za osobe bez doma.

U Engleskoj se pored Boxing day, obeležava i Dan Svetog Stefana koji se povezuje sa konjačkim trkama i lovom. Do 2004. lov je tradicionalno bio deo Boxing day-a. Od zabrane lova na lisice, lovci se okupljaju u svojim crvenim lovačkim kaputima, ali je zabranjeno da lovački psi jure lisice.