Republika Finska

Finska - jezik i kultura

Finska, odnosno Republika Finska, je država na severu Evrope sa ukupnom površinom od 338,5 hiljada kilometara kvadratnih. Glavni i najveći grad je Helsinki, a populacija broji oko pet i po miliona stanovnika, u prevodu 15 stanovnika po kilometru kvadratnom, što čini Finsku jednom od zemalja sa najmanjom gustinom naseljenosti. Retka naseljenost se objašnjava u velikom broju šuma koje pokrivaju više od 2/3 ukupne površine države. Zvanični jezik ove države je finski, a pored njega se govore i švedski i sami jezik. Finci čine 90% populacije, 5.5% čine Šveđani, dok na istoku živi oko 2 500 Saamija. Ostale etničke grupe čine manje od 1% stanovništva.

Finski jezik

Finski jezik je jezik većine stanovništva Finske, čak 92%, i zvaničan je jezik, dok je priznat kao manjinski jezik u Švedskoj. Finski jezik govori oko 5 miliona ljudi I jedan je od zvaničnih jezika Evropske Unije. Finski jezik spada u grupu uralskih jezika u koju, pored finskog, spadaju i mađarski i estonski. Finski je vrsta sintetičkog jezika. On modulira i izmenjuje imenice, prideve, brojeve, zamenice i glagole u zavisnosti od njihove uloge u rečenici i ima reputaciju jezika koji je veoma težak za učenje, verovatno zato što nema mnogo bliskih jezika. Najsličniji finskom je karelski jezik. To ne podrazumeva da se govornici ova dva jezika razumeju. Oni maju različiti glasovni sistem, a karelskom nedostaje uticaj modernog finskog jezika. Od zvaničnih jezika drugih svetskih država, najsličniji mu je estonski.

Karakteristike i podele

Finski alfabet sadrži 29 slova, a jezik se deli na dva glavna dijalekta; istočni i zapadni koji su skoro u potpunosti isti, a dele ih male promene u samoglasnicima i ritmu. Rukovode se istom fonologijom, gramatikom i vokabularom. Postoji veliki broj samoglasnika koji se mogu naći u dugoj i kratkoj formi. Finci smatraju da im je jezik veoma pevljiv. Može se reći da broji 8 samoglasnika, što znači da ima ukupno 16 samoglasničkim fonema. Postoje dugi i kratki glasovi zbog različitog značenja reči – daćemo primer - „kansa“ znači „nacija“, a reč „kanssa“ znači „sa“.

PROČITAJTE JOŠ... Kako pronaći posao prevodioca?

Finski samoglasnici su oštriji i snažniji od samoglasnika u srpskom jeziku. Oni zadržavaju isti kvalitet tokom svih delova rečenice. Mogu se podeliti u tri osnovne grupe: zadnji, srednji i prednji samoglasnici. U zadnje samoglasnike spadaju a, o, u, u srednje e i i, dok u prednje y, ä i ö. Primer za duge i kratke samoglasnike: Sano! što znači „reci“, i sanoo „on kaže“, ili jo „već“ i joo „da“. Postoji malo suglasnika, ima ih 13. Svako slovo ima svoj glas, kao i u srpskom jeziku, to jest, može se reći da finski jezik ima fonetsko pismo. Prvo pismo je razvio M. Agrikola u 16. veku na osnovu nemačkog, švedskog i latinskog pravopisa. Glavni cilj Mikaela Agrikola je bio da prevede Bibliju. Prvobitno je morao da definiše pravila na kojima se zasniva standardni jezik - što se tiče pravopisa.

Gramatika

U ovom jeziku ne postoje rodovi ni u imenicama ni u zamenicama. Reč hän znači on, ona ili ono u zavisnosti od konteksta. Ne postoje ni određeni ni neodređeni članovi. U finskom jeziku postoji 15 padeža (4 gramatička, 6 lokativnih, 2 esencijalna i 3 marginalna), tako da skoro uopšte nisu potrebni predlozi. Imenice u padežima uvek prati sufiks pripadanja, dok prideve ne. U finskom jeziku postiji tri različite množine. Što se tiče glagolskih vremena, u finskom možemo naći prezent, perfekat, imperfekat i pluskvamperfekat, a rečenice mogu biti postavljene u aktivni i pasivni oblik. Od glagolskih načina se koristi indikativ, kondicional i imperativ. Kada je red reči u pitanju, a s obzirom na to da je jezik sintetički, slobodniji je red reči, ali se najčešće sreće u obliku subjekat - predikat- objekat kao u većini jezika Evrope.

Vokabular

Finski jezik ima dosta pozajmljenica iz nemačkog i švedskog, pa i engleskog u poslednje vreme, međutim te reči su prilagođene finskom jeziku pa ih je teško prepoznati. Finski jezik se koristi velikim brojem sufiksa. Uzmimo za primer reč kirja što znači knjiga. Od reči kirja možemo dobiti reč kirjain što znači slovo alfabeta, kirjasto što znači biblioteka, kirjaillija - prevodi kao pisac, autor, kirjoittaa što označava radnju pisanja itd. Različiti sufiksi se koriste u različitim situacijama – sve u zavisnosti od zvučnosti reči.

Kultura i zanimljivosti

1. Finci poštuju reči Alberta Ajnštajna koji kaže: „Čovek koji nikada nije napravio grešku, nikada nije probao nešto novo“ (prim. prev) i zato je 13. oktobar proglašen za Nacionalni dan neuspeha. Finci greške slave kao prirodan put do uspeha.

2. U finskom jeziku se može naći jedan od najdužih palindroma: Saippuakivikauppias reč koja označava dilera/prodavca luži i sapuna.

3. Reč „sauna“ je finskog porekla. Takođe, smatra se za jedinu finsku reč koja se koristi u engleskom rečniku. Sauna takođe predstavlja kulturno nasleđe Finaca sa preko 2 miliona sauna, što bi značilo po jedna sauna na svako domaćinstvo.

4. Finska je mesto odakle možete videti Auroru Borealis koja se svake godine pojavi približno 200 puta.

5. Finci obožavaju metal i hevi metal muziku, a postoje čak i hevi metal bendovi za decu koji pomažu deci da uče.

6. U Finskoj postoji 188 000 jezera što je čini državom sa najviše kopnenih voda.

7. Finsku pokriva preko 70% zelenih površina i šuma.

8. Koristeći prirodne resurse na raspolaganju, čitavi gradovi su građeni od drveta tokom vekova. Ove drvene četvrti i dan danas postoje.

9. Finske škole se smatraju za najbolje škole sveta. Deca pohađaju prvi razred kada napune 7 godina, a u školama se ocenjivanje ne primenjuje do 8. razreda.

10. J.R.R. Tolkin je svoj jezik vilenjaka iz trilogije „Gospodar prstenova“ zasnovao na finskom jeziku, zbog inspiracije koju je našao u finskoj mitologiji.