Često se kaže da su ovo jezici pesama, poezije, književnosti i kulture, a istorija to i dokazuje. Pitanje je samo koliko su zaista ovi jezici slični i šta je to po čemu ih razlikujemo?
Pevljivi, autentični i međusobno slični - romanske jezike svako prepozna kad ih čuje. Imaju zajedničke korene i pripadaju istoj porodici jezika, ali ipak će pažljiv slušalac uspeti da ih razlikuje. Francuski, španski i italijanski su zbog geografske pozicije tih zemalja rasprostanjeni svuda po Evropi. Ne zaboravimo i nekadašnje kolonije, jer se i tamo danas govore varijacije romanskih jezika. Ovo su najznačajniji predstavnici romanskih jezika pa zato njima i govorimo. Često se kaže da su ovo jezici pesama, poezije, književnosti i kulture, a istorija to i dokazuje. Pitanje je samo koliko su zaista ovi jezici slični i šta je to po čemu ih razlikujemo?
Zajednička istorija
Romanski jezici imaju zajednički koren- latinski. Kao što znamo, u Rimskom carstvu se govorio latinski i grčki, i oba jezika su imala prestižan status. Kada se Carstvo raspalo, nastalo je dosta novih dijalekata iz latinskog. Tako je nastao i francuski. Teritorija današnje Italije je vekovima bila pod uticajem raznovrsnih dijalekata koji su uglavnom nastali iz latinskog. Naravno, nekako su morali dobiti status jezika umesto samo dijalekta. To se desilo zahvaljujući političkim promenama koje su se odigrale u devetanestom veku. Tada su se stvorile nove zemlje- Italija među njima. Od bezbroj dijalekata izabrali su Italijanski sličan onom kakav danas poznajemo kao zvanični jezik. Slično se desilo sa Francuskom posle revolucije. Smatralo se da će jedinstven jezik za celu zemlju smiriti situaciju. Španci su takođe razvili više dijalekata, i oni najrasprostanjeniji su dobili status jezika.
Pročitajte još... Zašto studirati jezike?
Sličnosti
Dakle, pošto potiču iz latisnkog, normalno je da su ovi jezici veoma slični. Najviše se to ogleda u vokabularu. Reči su većinom slične i lako ih je prevesti na neki drugi romanski jezik, pa zato nije toliko teško razumeti delove Italjianskog ako pričate Francuski, na primer. Gramatika je specifična svaka za svoj jezik, ali nije jako teško savladati gramatiku jednog jezika ako drugi već govorite. Francuski je, navodno, najteži jezik u ovoj grupi i kažu da se ostali jezici mnogo lakše savladaju ako se počne sa francuskim. U romanskim jezicima je red reči u rečenici uglavnom subjekat – predikat – objekat, a fleksibilnost se razlikuje od jezika do jezika. Generalno se imenice i pridevi menjanju samo po gramatičkom rodu i broju. Padeži kao u našem jeziku ne postoje, već se označavaju samo na zamenicama i to samo akuzativ i nominativ, slično kao u engleskom jeziku.
Razlike
Da ne postoje određene razlike, sve bi ovo bio jedan jezik umesto porodice jezika. Koliko god da su francuski, italijanski, i španski slični, njihovi tokovi su drugačiji. Zato jasno razaznajemo koji je koji jezik kada ih slušamo. To je i zato što postoje razlike u izgovoru kao i vokabularu. Na primer, francuzi uopšte ne izgovaraju slovo „h“ dok ono postoji u druga dva jezika. Naravno, i mentaliteti i istorije ovih zemalja su različiti pa tako mora biti i jezik. Razlike nastaju i zbog fizičke udaljenosti.
Na kraju, možemo reći da su romanski jezici slični koliko su i različiti, koliko god to paradokslano zvučalo. U svakom slučaju će vam poznavanje jednog olakšati učenje drugog.