Kakvi su to jezici u stvari, koliko su slični, a koliko različiti, i da li je moguće razumeti sva tri ako pričamo samo jedan? Sve su to validna pitanja na koja ćemo pokušati dati odgovor.
Skandinavski jezici se takođe nazivaju i severnogermanski jezici i predstavljaju grupu jezika koja se sastoji iz norveškog, danskog i švedskog. Iako nisu često bili u centru pažnje, u poslednje vreme dobijaju na popularnosti. Kakvi su to jezici u stvari, koliko su slični, a koliko različiti, i da li je moguće razumeti sva tri ako pričamo samo jedan? Sve su to validna pitanja na koja ćemo pokušati dati odgovor. Bez obzira na njihovu (ne)popularnost, ne možemo reći da ovo nisu interesatni jezici koji upotpunjuju sliku Evrope obojene različitim kulturama.
Osnovne karakteristike
Sva tri jezika nastala su od staronordijskog, ili ti vikinškog, i zbog toga su veoma slični. Istina je da će vam biti lakše da razumete sva tri (ili većinu nekog od njih) iako pričate samo jedan od skandinavskih jezika. Finski se često svrstava u ovu porodicu jezika, međutim, on je bliži mađarskom. Švedski broji najviše govornika - 10 miliona – dok su norveški i danski tu negde, na oko 5 miliona.
Koliko su slični i koji su najsličniji?
Kao što je već pomenuto, ovi jezici su veoma slični jer je moguće razumeti ih iako možda pričate samo jedan od njih. Ipak, najsličniji su norveški i danski. Imaju praktično identičan vokabular, međutim zvuče potpuno različito. Dok je slučaj sa norveškim i švedskim taj da je izgovor veoma sličan, a reči različite. Šveđani i Norvežani uspevaju da se razumeju međusobno, a sa Dancima imaju poteškoća u razumevanju. Doduše, i Danci sa njima. To je pogotovo istina za Šveđane i Dance. Često navode da je potrebno mnogo koncetracije kako bi se razumeli međusobno. Ali, norveški zato ne zadaje tolike glavobolje- zvuči više kao švedski a piše se više kao danski.
Pročitajte još... Francuski - jezik poezije
Zašto je dance najteže razumeti?
Danski ima najupečatljiviji izgovor jer većini zvuči kao da su govornici suviše lenji da bi pravilno izgovarali reči. Naravno, to nije istina, već taj jezik stvarno i treba tako da zvuči. Najviše se razlikuje od ostala dva jezika iz porodice jer postoji velika razlika između onoga što je napisano i kako se izgovara. Skraćuju reči, ublažuju suglasnike, a krajeve reči gotovo gutaju. Da stvari budu još komplikovanije, imaju i specifično slovo koje se izgovara tako što se vazduh u grlu naglo zaustavi i isto tako naglo pusti. Ovo imaju i drugi jezici i izraženo je u većoj ili manjoj meri. Zbog ovoga je najviše Dancima i teško da se sporazumeju sa svojim komšijama. Pritom, većina Norvežana i Šveđana ni ne zna za specifična pravila u danskom izgovoru, pa to dodatno otežava stvari.
Da li je ortografija u norveškom i danskom slična koliko i vokabular?
Ortografija ova dva jezika je gotovo identična. To je najviše slučaj jer je Norveška bila deo Danske od 14. do 19. veka, pa su sva zvanična dokumenta morala biti pisana na danskom. Ipak, uprkos tome, Danski nikad nije uspeo da u potpunosti zameni Norveški. Najviše je tome uzrok geografska blizina sa Švedskom. Dakle, iako Danci i Norvežani imaju velikih poteškoća u razumevanju tokom govorne komunikacije, kad bi se dopisivali, razumeli bi se savršeno.