Svako od nas se nekad našao u problemu sa prevođenjem koji je izazvao kolebanje i brigu za posao. Ali strahovi kao takvi ne treba da nas parališu i bace u očajanje, naprotiv, trebalo bi da nas motivišu kako bismo ih što pre prevazišli
Većina prevodilaca se u svojoj karijeri bar jednom susrela sa nekom preprekom ili strahom za koje su mislili da ih nikad neće prebroditi ili premostiti. U zavisnosti od naše ličnosti, različite stvari i problemi nas brinu. Svako je ponekad naišao na prevodilački problem koji je izazvao kolebanje i brigu za posao. Ali strahovi kao takvi ne treba da nas parališu i bace u očajanje, nego da nas motivišu da što ih što bolje prevaziđemo i savladamo, pa i nastavimo sa našim poslom kao da se ništa nije dogodilo. Ponekad smo nesigurni u naše sposobnosti, ili jednostavno imamo prevodilačku blokadu. Važno je da znamo da smo svi ljudi i da će se greške dešavati. Ono što najbolje možemo da učinimo je da ih se ne plašimo, već ih prihvatimo i učimo iz njih i tako sigurno postajemo bolji prevodioci.
Ovo je možda jedan od najčešćih strahova sa kojim se prevodioci sreću. Bez obzira na to što znamo da su ovakvi strahovi iracionalni i veoma treški za objasniti, mnogi smatraju da kada se jedan projekat završi, nikad neće doći drugi ili da prošli posao nije bio dobro urađen pa se novi neće nikad pojaviti. Iako znamo da je neopravdano imati ovakav strah, javlja se „crv sumnje“ i čuveno „šta ako“ ako prođe malo više vremena od poslednjeg projekta do novog.
PROČITAJTE JOŠ... Zanimljivosti o Mongoliji
Uvek postoji sledeći posao, ali teško je to sebi objasniti kada završite jedan projekat, a u planeru vam i dalje ne stoji ništa za sledećih par dana. Ovakvi dani će se dešavati, a najbolje što možemo za sebe da učinimo je da se malo opustimo. Ukoliko posao previše stagnira, nemojte imati strah od odgovornosti, naprotiv, promenite pristup klijentima, stavite novi oglas i obavezno tražite povratnu informaciju od stalnih klijenata kako biste znali gde grešite i kako da ispravite neke greške i previde do kojih može doći u radu.
Šta ako nisam dovoljno dobar/dobra?
Ovakva težnja perfekcionizmu i konstantna sumnja u svoje spospbnosti može biti i dobra. Većina prevodilaca su perfekcionisti i sumnja u sebe je generalno dobar znak. To znači da ćemo više puta proveravati svaki tekst, ispravljati greške i potpuno se posvetiti kako bi naši klijenti bili zadovoljni radom. Može se reći da vremenom ovaj strah nestaje ili se inkorporira u karijeru prevodioca tako da postane navika, a ne prepreka. Kako biste se borili sa sumnjom i nesigurnošću u sebe, možete se posvetiti usavršavanju vaših sposobnosti na raznim seminarima ili vikend-školama prevodilaštva. Uhvatićete sebe kako mislite: „Uh, bio sam dobar na ovom projektu, ali ovaj sledeći je potpuno nova stvar... Šta ako se ne snađem?“ I zatvarate sebe u začarani krug. Samopouzdanje dolazi iskustvom, a iskustvo ne možete steći ako blokirate sebe ili odbijate previše projekata. Jedan način da smanjite strah od nepoznatog je specijalizacija kojom ćete suziti polje rada u smislu tematike, a proširiti u smislu ekspertize.
Kako da znam da radim stvari na pravi način?
Ako radite sami to sa sobom nosi određene benefite, ali takođe vam ograničava prilike da se tajno poredite sa kolegama. Ne treba se takimičiti u punom smislu te reči, ali kolega koji, na primer, duže radi na tom polju prevodilaštva na koje ste se usmerili vam možda može pomoći i dati određene smernice u radu. U normalnom kancelarijskom okruženju dobijate uvid u to kako drugi rade, koji su ishodi i rezultati njihovog rada. Tako možete manje ili više proceniti sebe u odnosu na druge i umiriti se na taj način. Kolege možete pitati i za savete ili načine rada, deliti iskustva ili pričati o organizaciji vremena, što sve može biti korisno i za vas i za druge. Kako da znate da vam nije promaklo nešto važno? To ne možete znati dok ne dobijete „fidbek“ klijenta. Jedino što možete učiniti je provera teksta i ispravljanje grešaka, tako da date 100% sebe u svaki prevod kako bi i vi i klijent bili zadovoljni.
Radim previše stvari u isto vreme
Može se reći da je moderno doba doba multitaskinga koji je toliko obožavan u društvu, a omražen kod poslodavaca. Ukoliko se bavite sa više stvari istovremeno, jednoj radnji se ne možete u potpunosti posvetiti i tako nastaju najveće greške. Na primer, radite na prevodu dok listate novine, ili ćaskate sa prijateljem preko neke društvene mreže. Tako se mogu napraviti velike materijalne greške. Ovaj strah ima dve strane, jedna koja vodi ka multitaskingu, a druga koja vodi ka blokadi. Može se reći da nas strah da nemamo dovoljno vremena da završimo prevod ili projekat tera da se bavimo multitaskingom, dok s druge strane postoji strah da nas drugi neće uzimati za ozbiljno zbog toga što radimo previše stvari istovremeno. I tako se opterećujemo rokovima i utiscima koji ostavljamo na druge da se uopšte ne posvećujemo poslu. Pogodno rešenje je da mobilni telefon ostavimo po strani dok radimo i da ukoliko smo u mogućnosti, kancelariju delimo sa što manjim brojem ljudi.
Imam strah od greške
„Ja nisam u pravu“ je strah kojim blokirate sebe od napredovanja u poslu. Poverenje u sebe nosi i poverenje u druge. Ako se nađete u situaciji da tražite savet od druge osobe, morate joj verovati, ali u koliko vi pružate savet nekome, potrudite se da prevaziđete taj stav „Ja nisam u pravu“ kako bi vas shvatali ozbiljno. „Ja ne umem da prepravljam i lektorišem tuđe tekstove, bojim se da nemam pravi pristup novim klijentima, plašim se da nisam u pravu kada sam prevodim tekstove...“ sve su ovo strahovi koji nas parališu i ne dozvoljavaju nam da rastemo. Ukoliko se potrudite da što bolje obavite neki posao, manje su šanse da ćete pogrešiti. Ovo je jedan od strahova koji se veoma teško prevazilazi, ali ne dozvolite da vas to obeshrabri. Stalan rad na sebi i usavršavanje u poslu vam omogućava da se postepeno oslobodite ovog straha. Dobra strana greške je motivacija koja vas gura da sledeći put uradite bolje i budete bolji.