Studentske razmene

Sve što treba da znate o studentskim razmenama

Studentske razmene su sve popularnije, a to nije bez razloga. Preko njih možete da studirate u inostranstvu određeni period i tako upoznate nove ljude, naučite svašta i usavršite neki strani jezik. U današnje vreme postoji mnogo programa koji omogućavaju razmene bez obzira na to gde studirate. Pitanje je šta dobijamo time što se prijavimo za razmenu. I s obzirom na to da je Srbija još uvek u fazi razvijanja po ovom pitanju - kako uopšte da se prijavimo?

Zašto ići na studentsku razmenu?

Kroz studentske razmene stičete mogućnost da upoznate nove kulture i ljude. Lako je biti turista i reći da ste posetili neko mesto, ali u većini slučajeva to podrazumeva da je ta poseta trajala samo nekoliko dana. Tok razmene je mnogo duži od toga i kroz to vreme vi zapravo upoznajete novo mesto. Dalje, strani jezik je mnogo lakše savladati kada ste stalno okruženi njime. Jednostavno ste forsirani da ga stalno vežbate i nećete ni primetiti kada vam je postala navika da se na njemu izražavate. Posle nekog vremena će vam jednostavno preći u naviku.

PROČITAJTE JOŠ... Prevođenje od kuće

Koji su uslovi?

Za većinu ovakvih programa potrebno je da imate dobar prosek i jako motivaciono pismo. Kao što je pomenuto, Srbija je još u razvitku u ovom pogledu, što znači da konkretna svest o studentskim razmenama nije potpuno formirana. To je trentuno dobro jer znači da će biti manje konkurencije na nekom konkursu. Za razmenu je takođe potrebno pismo preporuke nekog profesora. Sve se svodi na to da dokažete da ste ozbiljni u vezi sa ovim novim iskustvom i da ste baš vi pogodni za njega.

Koji su najpoznatiji programi?

Jedan od najpoznatijih i najpopularnijih programa razmene jeste Erasmus. Preko njega možete da putjete u razne evropske zemlje, u zavisnosti gde koji univerzitet raspisuje konkurs. Na početku svakog semestra možete naći aktuelni konkurs i prijaviti se sa potrebnom dokumentacijom. Više informacija uglavnom može da se nađe na sajtovima fakulteta. Konkursi se daju za razne oblasti, tako da svi studenti koju su zainteresovani za razmenu mogu da nađu konkurs za ono što studiraju. Takođe, preko Erasmusa je obezbeđena mesečna stipendija za život u inostranstvu, a uglavnom i smeštaj. Ovaj program oformljen je da bi zbližio evropske studente i smanjio granice.

Šta ako nisam student?

Razmene u inostranstvu su rezervisane za studente, ali ako želite da provedete određeni period u inostranstvu možete to da uradite pomoću raznih programa za volontere, na primer. Oni su provereni i sigurni, i često nude mogućnosti van granica Evrope. Takođe postoje razni konkursi koje možete naći, a uslovi zavise od programa na za koji se opredelite. Ovakve razmene često obuhvataju rad sa decom. On se uglavnom ogleda u raznim edukativnim aktivnostima.

Neretko je da postoje i razmene za predavanje engleskog u nekoj stranoj državi. Zato su ovakve razmene korisne za bilo koga sa usavršenim znanjem engleskog, bez obzira na to da li ste student ili ne. U sklopu takvih programa se uglavnom putuje u azijske zemlje. Isto tako, moguće je naći i razmene gde je potreban neki drugi jezik umesto engleskog.

Živeti u inostranstvu

Kada pitate prosečnu mladu osobu koja živi u Srbiji šta planira da radi u budućnosti, najverovatnije će vam reći kako želi da ide u inostranstvo. Najčešće je razlog novac ili novi život, ali da li su oni uopšte svesni šta odlazak tačno podrazumeva? Pričamo o osobama koje pre toga nisu boravile duži period u inostranstvu i koje ne znaju šta da očekuju. Pored usavršavanja jezika te zemlje, pre polaska je potrebno imati i plan novog života i validnu dokumentaciju. Najpametnija stvar je uvek ostati negde na nekoliko meseci pa tek onda odlučiti da li je takav život za vas. Ovako je to izgledalo u ličnom iskustvu...

Odluka

Jedna sam od onih koja ima daleku rodbinu s kojom se povremeno čuje i koja je stalno poziva da dođe u posetu. Tako je bilo i ovaj put kada sam odlučila da ih zapravo i posetim na dva meseca. To je bila savršena prilika da bolje upoznam njih, sebe, i novi svet. Jedini problem bio je nagovoriti roditelje da se slože da otputujem u Australiju. Da, bila sam svesna da je to dalek put i da nikad pre nisam ni putovala avionom, ali takođe i prilično samouverena zahvaljujući odličnom poznavanju engleskog jezika i prirodne sposobnosti da se snađem u novim situacijama. Naravno, bitno je imati pozitivan stav i samopouzdanje kada pravite ovakve odluke, ale ne i preterati. I tako, nekako su pristali.

Put

Kada kažem da je put dug, onda mislim da se avionom leti pet sati do Abu Dabija, i zatim četrnaest do Melburna. Usledio je prvi izazov- snaći se na aerodromu. Na našem beogradskom to nije problem zbog njegove veličine, ali u Abu Dabiju itekako jeste. Sve je bilo u redu dok nismo sleteli u Ujedinjene Arapske Emirate. Sama, malo uspaničena i vidno u nepozantoj situaciji, uputila sam se da nađem novi terminal odakle sam letela za Melbrun. Usput sam upoznala dvoje divnih ljudi koji su putovali tamo gde i ja posle posete rodbini u Srbiji, pa sam s njima pronašla pravi put. Naravno, konverzacija se odigravala na engleskom. Važnost jezika je još jednom isplivala na videlo jer bez engleskog sam mogla vrlo lako da se izgubim na tako velikom aerodromu. Iako je engleski ovde najkorisniji, poznavanje bilo kog svetskog jezika će pomoći.

Ostanak

Kada putejte ovako daleko, očekujte da će vam trebati par dana da se naviknete na vremensku razliku. U Melburnu je to bilo čitavih osam sati razlike, što znači da sam zamenila dan i noć. Sledeća dva meseca bila su ispunjena novim poznanstvima i uklapanjem u drugačiji stil života od onog na koji sam navikla. Ono što mogu da kažem je da su ljudi tamo druželjubivi i topli, i svako će vam pomoći onako kako najbolje ume. Iako je većina pričala uglavnom engleski, svi su se interesovali za naš jezik i kulturu, a neki su i progovorili par fraza. Upoznala sam i dosta ljudi koji su se tu doselili, što je upotpunilo sliku raznovrsnosti. Naučila sam da će me jezik dogurati daleko, kao i da nije sve toliko lako kao što se čini na početku.