Učenje jezika

Introverti, ekstroverti i učenje jezika

U popularnoj psihologiji kruže mitovi o tome da na učenje jezika utiče ličnost, odnosno da li ste ekstrovertni ili introvertni. Ove tipove ličnosti prvi je definisao Karl Jung u svom delu “Psihološki tipovi” u kom je opisao ekstroverte kao ljude koje su pričljivi, društveni i otvoreni a svoju energiju pronalaze kada su okruženi drugim ljdima, dok su introverti kreativni, zamišljeni i ćutljivi, a „svoje baterije“ pune kada su sami. Zbog svoje pričljive prirode, smatra se da su ekstroverti bolji pri učenju jezika, dok za introverte kažu da imaju superiornu kognitivnu sposobnost koja im pomaže da razumeju strani jezik. Šta je od ovog istina?

Dakle, ko je bolji pri učenju jezika?

Istraživanja novijeg datuma sa Univerziteta Putra u Malaziji su pokazala značajne razlike u aspektima ispoljavanja naučenog jezika kod introverata i ekstroverata. Bilo je i očekivano da će se dobiti rezultati da su ekstroverti bolji u usmenom izražavanju. Međutim, pokazalo se da su takođe bolji i u razumevanju pročitanog teksta, dok su introverti mnogo bolji u razumevnju auditivnog teksta - slušanju.

PROČITAJTE JOŠ... Višejezični sajtovi

Mogući razlozi za ovakav rezultat

Jedan od mogućih razloga zašto su ekstroverti bolji u usmenom izražavanju leži u činjenici da ih ne pogađa pravljenje grešaka, dok su, s druge strane, introverti stidljiviji i ustručavaju se da „progovore“ dok ne izgrade vokabular i ne budu sigurni u svoje razumevanje i znanje jezika. Tada im poprilično brzo krene usmeno baratanje jezikom i ne može se reći da slabije znaju jezik od ekstrovertnijih osoba. Iz ovoga se može zaključiti da su i introverti i ekstroverti jednako sposobni da nauče strani jezik samo mu pristupaju sa različith strana.

Kako introverti najlakše uče strani jezik?

Tokom razgovora na stranom jeziku, introverti se osećaju sigurnije kada slušaju druge dok pričaju, i za to vreme upijaju fraze i gramatičke strukture. U koliko naiđu na nepoznatu reč, oni će je zasigurno zabeležiti i pronaći njeno značenje. Oni čuju reči koje se provlače kroz razgovor i spajaju reči i značenja iz konteksta rečenice ili celog razgovora. Zbog toga introverti imaju ogromne pasivne vokabulare - reči koje razumeju i mogu ih koristiti u pisanoj formi ali će ih retko izgovoriti. Takođe, kada požele da vežbaju usmeno izražavanje, radije će to učiniti sa bliskim prijateljem, nego u grupi ljudi. Dakle, nikakva kognitivna superiornost nije uključena u učenje jezika, već samo upornost i trud.

Ekstroverti i razgovor na stranom jeziku

Ekstroverti tragaju za partnerima za konverzaciju. Za njih je pričanje o iskustivima i događajima odličan način praktičnog učenja. Ekstroverti najbolje uče u kolektivu, tako da je učionica izvrsno okruženje za njih, jer podstiče interaktivnu komunikaciju sa ostalima u prostoriji. Za razliku od introvertnih pojedinaca koji u glavnom govore o hipotetičkim situacijama koristeći se određenim i neodređenim članovima, ekstroverti pričaju o stvarnim događajima i anegdotama i na taj način se zbližavaju sa sagovornikom.

Učenje jezika je individualni proces i zavisi od pojedinca. Svako treba da nađe način koji njemu lično najviše godi. Vaša ličnost ne treba da vas sputava u učenju novog jezika, a ovo su samo neke smernice koje možete uzeti u obzir pri učenju stranog jezika.