Ugroženi jezici

Koji su jezici ugroženi?

Ugroženi jezici su oni za koje postoji veća mogućnost da će izumreti u bližoj budućnosti. Mnogi jezici izlaze iz upotrebe i bivaju zamenjeni jezicima koji su rasprostranjeniji u tom regionu, kao što su španski u Meksiku ili engleski u SAD. Ukoliko se ništa ne promeni, takvi „ugroženi“ jezici mogu nestati u roku od 100 godina. Takođe, mnoge druge jezike ne uče ni deca, a ni odrasli i takvi će izumreti kada njihov poslednji govornik umre. U stvari, desetine današnjih jezika imaju samo jednog izvornog govornika koji poznaje jezik u svom pravom obliku i smrt te osobe bi označavalo i izumiranje tog jezika. On više ne bi bio u upotrebi niti bi ga ko prepoznao. Takvi jezici su na primer izvorni kornvalski ili galvežanski.

Starogrčki I latinski

Da li se to desilo i starogrčkom i latinskom? Odgovor je ne. Iako ih većina smatra za mrtve jezike, to nije iz razloga što je došlo do izumiranja jezika, već naprotiv. Antički grčki je evoluirao u moderni grčki, a latinski se razvio u italijanski, španski, francuski i druge romanske jezike. Slično se desilo sa engleskim srednjeg veka, koji se razvio u jezik kojim se danas služimo. Pravi razlog što ove jezike smatramo „izumrlim“ je što se više ne govore u obliku u kom su bili u antičkim spisima.

Kako jezici zaista izumiru?

Potpuni genocidi su jedan razlog i način izumiranja jezika. Na primer kada su evropski osvajači u 19. veku istrebili Tasmanijance, nepoznat broj jezika je nestao sa njima. Češće međutim, jezici izumiru kada se nađu pod pritiskom da se asimiluju sa drugim jezikom jer ga govori veći broj ljudi. Ponekad ljudi nauče jezik manjine, pored svog. To se dešava na Grenlandu gde se, pored danskog, uči i jezik kalalisut. Ponekad je zajednica prisiljena da se odrekne jezika pa čak i kulturalnog identiteta i nasleđa. To se desilo sa Kurdima u Turskoj, kojima je zabranjeno da štampaju dokumenta na svom jeziku ili uče decu svoj jezik, a još jedan slučaj je zabeležen u Americi, gde je mlađim Indijancima bilo zabranjeno da pričaju svoj jezik u internatu.

PROČITAJTE JOŠ... Prevođenje poezije

Da li je izumiranje jezika postepeno ili naglo?

Oba. Sudbina jezika se može preokrenuti u jednoj generaciji ukoliko se deca ne uče maternji jezik. To je slučaj sa jezikom Eskima – jupik koji se do pre 20 godina učio, a danas najmlađi govornik je u svojim dvadesetim godinama, a decu uče isključivo engleski jezik. Dok s druge strane, irokijski jezici kao što su onondaga i mohak koji se govore u severnom delu savezne države Njujork i nekim delovima Kanade beleže smanjenje govornika već preko dva veka, ali su i dalje u upotrebi uglavnom kod starijih građana, dok mohak ima i mlade govornike.

Koliko je jezika ugroženo i koji su to jezici?

Prema podacima iz 1996. 6703 različita jezika su se govorila u svetu. Od toga oko 1000 u Severnoj Americi i Južnoj Americi, 2011 u Africi, 225 u Evropi, 2165 u Azijij i 1320 u Australiji i Okeaniji. S obzirom na to da nije povučena jasna granica između jezika i dijalekta, ove podatke treba razmatrati sa određenom dozom opreznosti, ali većina lingvista se slaže da postoji preko 5000 jezika na svetu. Dok neki smatraju da će svi jezici sveta „spasti“ na oko 100 jezika koje govore svi - engleski, španski, mandarinski, arapski, ruski i sl. A da će 80% jezika koji danas postoje izumreti u roku od jednog veka.

Iako se većina ugroženih jezika priča u manjinskim zajednicama, oni čine većinski deo svetskih jezika. Takvi jezici se naprimer govore u plemenima na Novoj Gvineji, gde postoji čak 900 plemenskih jezika ili Aboridžini u Australiji čiji će 80% izvornog jezika izumreti sa ovom generacijom.

Da li je srpski jezik ugrožen?

Dokle god se srpski jezik i ćirilica neguju u školama, izumiranje našeg jezika je malo verovatno. Jedna od pretnji našem jeziku je velika upotreba anglicizama koji se neadekvatno prevode, odnosno transkribuju, na naš jezik i time oštećujemo i srpski i engleski jezik. Na primer reč reparacija umesto popravka.

Zašto je značajno očuvanje jezika?

Kada zajednica izgubi jezik, izgubi i veliki deo kulturnog identiteta. Iako odricanje i gubljenje jezika može biti dobrovoljno ili ne, uvek uključuje prisilu neke vrste i osećaj gubitka socijalnog identiteta i poraza. Jezik neke zajednice, na neki način, označava identitet grupe. Mnoge stvari kao što su kultura, duhovnost i intelekt se proživljavaju kroz jezik. Raspon je veliki - od molitvi, mitova, ceremonija, poezije do svakodnevnog govora i pozdrava, jezik obuhvata sve. Kada se jezik izgubi, sve se to mora obnoviti kroz novi jezik - gramatika, zvukovi, akcenti i reči. Često s jezikom se menjaju i tradicije. Manjina prihvata većinske tradicije.

I sa naučne strane se mnogo toga gubi s nestankom jezika. Na primer istrorijski podaci koji su značajni za neku zajednicu. Tako što učimo šta sve svetski jezici imaju zajedničko, otkrivamo šta je moguće, a šta ne u ljudskom jeziku. Tako otkrivamo o ljudskom mozgu i kako i zašto deca veoma brzo uče kompleksne sisteme kao što je jezik. Što manje jezika postoji na raspolaganju za učenje, manje ćemo znati o ljudskom mozgu.

Zar ne bi bilo lakše kada bi svi govorili istim jezikom?

Iako je za mnoge veoma važno da znaju najrasprostranjenije internacionalne jezike, zapuštanje maternjeg nikad ne bi trebalo da je opcija. Deca koja odrastu govoreći dva ili više jezika, svetske jezike uče podjednako dobro kao i deca koja su odrasla uz samo jedan jezik.

Šta možemo da uradimo da sačuvamo jezik?

Uvođenjem manjinskih jezika u škole kao obavezne za izvorne govornike i izborne za druge, može veoma pomoći očuvanju jezika. Takođe, organizovanje radionica za mlađe i sastanaka za starije govornike ugroženog jezika kako bi dobili neophodnu podršku da nastave tradiciju učenja svog jezika.

Većina lingvista se trudi da dokumentuje sve postojeće jezike audio i vizuelnim zapisima sa prevodima, kako bi, i da dođe do izumiranja jezika, ostao bar neki trag iza njega. Uz to analiziraju vokabular i pravila gramatike, prave rečnike za te jezike i rade sa pripadnicima zajednica manjinskih jezika kako bi ih ohrabrili da se koriste svojim jezikom.
Da li se rađaju novi jezici da zamene izumrle? Da. Na primer znakovni jezik se razvio u proteklom veku, a i tok pisin, jezik Nove Gvineje koji je potekao iz engleskog jezika. Ali se ti novi jezici ne mogu porediti sa vekovima starim jezicima koji su izgubili svoje nasleđe i baštinu.