Zanimljiva pravila u srpskom jeziku

Zanimljivosti u srpskom jeziku

Pitajte bilo koje dete i reći će vam kako je gramatika našeg jezika dosadna i komplikovana. Pitajte prosečnu odraslu osobu i daće vam isto mišljenje. Međutim, da li je srpski jezik stvarno toliko demode? Ili smo toliko zatrpani osnovnom gramatikom da jednostavno zaboravimo na njegovu lepotu? Pored toliko pravila što nas uče čitav život, i dalje postoje ona za koje verovatno niste čuli. Upravo ona su odgovor na vrlo često pitanje „a zašto se baš tako piše“? Iako se možda čini da su pravila beskonačna, kada se ispoštuju, ona ističu tu lepotu koju sve češće zaboravljamo.

Zašto se ovako transkribuje?

Većina ljudi nije upoznata sa pravilom transkribovanja stranih reči na srpski jezik. Strane reči i strana imena pišemo onako kako ih izgovaramo. Iako vam se možda čini pravilnije da napišete „e-mail“ kao što je u originalu, to je zapravo pogrešno. Koliko god čudno izgledalo na papiru, pisaćemo „imejl“. Po istom princpiu se transkribuju i imena. Isto tako, postoje detaljna pravila kako ćemo transkribovati neku reč u zavisnosti iz kog jezika potiče. Tako je, na primer, pravilo i da se složenice od više reči iz engleskog jezika transkribuju kao jedna reč, jer označavaju jedan entitet.

Postoji li više načina da se napiše ista reč? Postoji. Ovo je takozvano pravilo „i jedno i drugo“. Tako nije nepravilno napisati „Banja luka“ ili „Banjaluka“, „ujutru“ ili „ujutro“, i većinu reči koje se izgovaraju na više načina. Jedan od najboljih primera ovog pravila je reč „ćerka“ koja ima čak četiri različite varijacije, od kojih su sve pravilne. Možemo napisati „kćer“, „kći“, „ćerka“, ili „kćerka“ bez problema.

Da li je svako umetanje slova „h“ pravilno?

Otkako je Vuk uveo slovo „h“ u srpski jezik, čini se da ga viđamo svuda. Iako je jasno da ćemo reći „hleb“ a ne „leb“, postoje reči gde ćemo ipak izostaviti slovo „h“ bez obzira koliko nam izgleda logično da se ono tu nađe. Nikada nećemo napisati „hrđa“ umesto „rđa“ ili „halav“ umesto „alav“, na primer.

Pročitajte još... Fiktivni jezici iz knjiga

Postoji li razlika između crtica koje koristim?

U srpskom jeziku zapravo postoje dve varijacije korišćenja ovog interpunkcijskog znaka. Šta više, ne vode se kao isti znak. Tako postoji crta (—) i crtica (-). Crta može biti sa razmakom između reči, ili bez njega. Gramatički rečeno, odmaknuta crta se koristi da bi se njome, umesto zapetom odvojila apozicija u tekstu. Takođe se koristi onda kada reči nemaju karakter potpune rečenice. Primaknuta crta, ili ona bez razmaka će se koristiti u slučajevima kada se dva pojma iz poslovnog konteksta spajaju, pogotovo kada prvi pojam ostaje nepromenjem u deklinaciji. Na kraju imamo crticu koju ćete koristiti u polusloženicama i kada neka osoba ima dva prezimena.

Kako da znam kada da izostavim slovo „j“?

Ovo slovo je često, a i čini se da ga čujemo tamo gde ga nema zbog karakteristika drugih slova. Već je dobro poznato da se „j“ nikada ne može naći između „i“ i „o“, ali postoji još jedno korsino pravilo. Svaki put kada je „j“ deo osnove neke reči, pisaćemo ga u deklinaciji, u suprotnom ćemo ga izostaviti.