Zbunjujuće činjenice o engleskom jeziku

Da li je engleski zvaničan jezik u Velikoj Britaniji?

Iako ovo zvuči apsurdno i nemoguće, engleski jezik je samo “de facto” zvaničan i govori ga 98% stanovništva Velike Britanije. Jedini zakonski zvaničan jezik je velški koji je zastupljen u skoro svim delovima Ujedinjenog Kraljevstva. Takođe, moto Britanske krune nije na engleskom i glasi: „ (Mon) Dieu et mon Droit“, što na francuskom znači „(moj) Bog i moj zakon“.

Dakle, engleski je nacionalni jezik, ne zvaničan, a 59.8 miliona stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva, odnosno Velike Britanije se svakodnevno služi engleskim. Ogroman broj pravnih dokumenata i raznih zvaničnih akata je pisan anglo-normansko francuskim jezikom.

Ziphov zakon

Svima je već poznato koje su najčešće reči u engleskom jeziku. Ukoliko uzmete bilo koji pisani materijal na ovom jeziku, recimo knjigu ili novinski članak, možete primetiti da se najčešća reč „the“ pojavljuje dublo više puta od druge po redu „of“. Zatim reč „and“ će se pojavljivati 1/3 puta manje od reči „the“, a reč „to“ četvrtinu puta manje od početne. Može se reći da postoji određeni obrazac, što se najbolje može videti na nekom grafiku ili dijagramu. Ali zanimljiva je i činjenica da svi jezici na svetu prate ovaj zakon uključujući i veštačke poput esperanta. Dakle, uzmite bilo koji pisani dokument bilo kog jezika i videćete da se najčešće reči pojavljuju nepovratno proporcionalno rangu u njihovoj listi frekvenciije. Matematički obrasci postoje skoro svuda bez da mi to svesno znamo.

PROČITAJTE JOŠ... Azijski jezici - sino-tibetanski

Naglašavanje reči u engleskom jeziku

Kao i u mnogim jezicima, ishod i značenje rečenice zavisi od toga koju reč naglasite. Tako da, ukoliko učite engleski kao drugi ili treći jezik, vodite računa na koji način ćete naglasiti reči kako ne bi došlo do zabune. Evo klasičnog primera u engleskom jeziku..

Akcenat na reči u sledećoj rečenici možemo staviti bilo gde, tako da rečenica potpuno menja svoje značenje: „I never said she stole your money.“

• I never said she stole your money (JA nikada nisam rekla da ti je ona ukrala novac- to je mogao reći neko drugi.)
• I NEVER said she stole your money (ja NIKADA nisam rekla da ti je ona ukrala novac- to nisam nikada izgovorila)
• I never SAID she stole your money (ja nikada nisam REKLA da ti je ona ukrala novac- implicirala sam to na neki drugi način)
• I never said SHE stole your money (Nikada nisam rekla da ti je ONA ukrala novac- mogao je to biti neko drugi)
• I never said she STOLE your money (Nikada nisam rekla da ti je ona UKRALA novac- možda ga je pozajmila)
• I never said she stole YOUR money (Nikada nisam rekla da je ona ukrala TVOJ novac- mogla je ukrasti novac nekog drugog)
• I never said she stole your MONEY (Nikada nisam rekla da je ona ukrala tvoj NOVAC- ukrala je nešto drugo)

Zabune oko spelinga i izgovora reči

Da li možete da uočite razliku između reči „photograph“ i „photographer“? U pisanju, to je samo jedno malo –er; dok u izgovoru nastaje haos. U reči PHO-to-GRAPH, naglašen je prvi i poslednji deo reči, dok u reči pho-TO-grapher je to srednji deo. Ali razlika ne postoji samo tu, već i u ritmu, akcentu i samom izgovoru reči. Ovo se dešava sa mnogim rečima ovog jezika na primer biology i biological. Da li možete naći slične primere? 

Da stvari budu još gore za početnike u ovom jeziku, postoje reči koje se identično pišu a izgovaraju se drugačije. Takve reči mogu imati slična značenja, a i ne moraju. Na primer read i read. Jedno „read“ može označavati glagol čitati u sadašnjem vremenu i čita se „ri:d“, dok drugo je u prošlosti i čita se „/red/“. Drugi primer bi bila reč „live“- može označavati glagol živeti i čita se / liv/, dok se može i izgovarati /laiv/ u funkciji prideva i znači živ, ili prenos uživo. Iz ovih razloga u engleski jezik nije uvedeno pravilo i mogućnost da se reči pišu onako kako se čitaju. Može se samo zamisliti kakva zbrka bi tada nastala.

Znak & je bio 27 slovo alafabeta

Znak „&“ se zove ampersand i bio je poslednje slovo alfabeta u 19. veku.

Engleski jezik je serijski ubica

Moćni jezici, kao i narodi, se hrane slabostima drugih jezika. Dakle, odgovor na pitanje da li je engleski ubio druge jezike je „da“. Engleski jezik je ubio druge jezike, kao što je i svaki nacionalni jezik ubio ili ubija manjinske jezike u toj državi. Isto tako engleski je ubio stotine jezika u Sjedinjenim Državama, uključujući i mnoge jezike algonikvanske i irokvijanske porodice. Takođe, u Ujedinjenom Kraljevstvu, engleski ubija keltski, gaelski i mnoge druge dok je u Australiji ubio mnoge aboridžinske i domorodačke jezike. Naravno engleski jezik nije jedini ubica, tu su i francuski koji je i ubio breton, alsatian i mnoge druge manjinske jezike na području Francuske, dok je ruski ubio mnogo uralskih i eskimskih jezika, a trenutno pokušava da ubije turkijske poput kazahstanskog i uzbekistanskog.

Dakle, svaki većinski jezik je ubio neki manjinski jezik na svom području tako što ga je asimilovao ili su jednostavno maternji govornici manjinskog jezika prihvatili nacionalni kao maternji.